U subotu "Polumaraton Sarajevo 2007."

U Sarajevu će u subotu 22. septembra biti održana Međunarodna sportska manifestacija “Polumaraton Sarajevo 2007.” u povodu obilježavanja Svjetskog dana bez automobila.

Organizatori su Grad Sarajevo, grad Istočno Sarajevo, Ambasada Republike Francuske u BiH i atletski klubovi Bosna i Slavija.

Gradonačelnici Sarajeva i Istočnog Sarajeva, Semiha Borovac i Radomir Kezunović istaknuli su veliki značaj ove manifestacije.

"Polumaraton Sarajevo 2007. je naš prvi zajednički veliki projekt koji ima svoj poseban značaj i simboliku. Ovu sportsku manifestaciju smatramo značajnim segmentom i u okviru Projekta "Sarajevo zdravi grad", a njenim održavanjem također vraćamo olimpijski duh Sarajevu", kazala je gradonačelnica Sarajeva Semiha Borovac na današnjoj konferenciji za novinare te zahvalila francuskoj ambasadi koja je inicirala ovaj sportski događaj.

Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Radomir Kezunović kazao je da ovaj događaj može biti primjer svima da treba stvarati prostor za razgovore, dogovore i zajedničke akcije, te izrazio nadu da će manifestacija postati tradicionalna.

Francuska ambasadorica Maryse Berniau kazala je da je zadovoljna što su oba gradonačelnika podržali ovu manifestaciju.

"Sarajevo će se upisati u krug gradova u kojima se organiziraju maratoni", navela je ambasadorica Berniau.

"Polumaraton Sarajevo 2007." podržala je i kineska ambasada u BiH donirajući 2.000 majica za učesnike s olimpijskim znakom Sarajeva i Pekinga.

Polumaraton će početi u subotu u 10.00 sati ispred Tržnog centra Tom u Istočnom Sarajevu, a cilj je kod Olimpijske dvorane Zetra. Dužina trase je 21.097 m.

Sarajevo-x/FENA

Povratak u okolinu Konjica

Konjic - Među desetak povratnika srpske nacionalnosti, na Boračkom jezeru žive i Draganići, Mica i njen suprug Drago, te Dragini roditelji, sada već starci, Mirko i Nada:

„Ovdje smo već godinu i po. Fino nam je. Vratili smo se na svoje. Sve ovo što smo ovdje dobili, dobili smo od CRS-a.“

„Dobili smo frezu, pčele i pliće, a biće i još nešto.“

„Hvala Bogu, obradovala sam se, došla sam na svoje, pokajala se nisam. Fino nam je. Komšije dolaze, oni koji su i dolazili. Sa svakim se fino gledamo.“

Uz pomoć CRS-a, Draganićima je obnovljena kuća, a dobili su i određene donacije u cilju održivog povratka. Zadovoljni su, kažu. Ali bez vraćanja povratnika na radna mjesta, ne može se govoriti o održivom povratku na ovom području, smatraju Drago i njegov otac Mirko:

„Kad bi se povratnici mogli zaposliti mislim da bi se još ljudi vratilo.“

„Stalno obećavaju, ali od tog neće biti ništa.“

Draganći su do povratka na svoje imanje godinama živjeli kao izbjeglice u Višegradu. Međutim, rekoše nam da nema sreće bez svoje kuće:

„Nekad je bilo i lošije, nekad je bilo i dobro, ali na tuđem sreće nema.“

„Ovdje je puno bolje. Na svome si, radiš svoje. Tamo, što si god radio, radio si tuđe.“

Na svom imanju Draganići pokušavaju živjeti od svog rada. Stoga im podrška u ovom smislu mnogo znači:

„Ne tražimo socijalnu pomoć, već da nam se pomogne da krenemo s nekim poslom, s nekim radom.“

Slobodna Evropa

Enver Sahiti jedini je fudbalski trener na jugu Srbije s profesionalnom licencom, ali bez angažmana

Klementeu želim sve najbolje

Bujanovac - Sport, a posebno fudbal na prostorima juga Srbije, mimo zbilje na prostorima bivše SFRJ bio je faktor koji ljude povezuje oko jedne teme sa mnogo različitosti. U Bujanovcu postoji fudbalski klub BSK sa dugom sportskom tradicijom. U njemu igraju i Srbi i Albanci, zajednički deleći dobre i loše uspomene, radosti i razočaranja koje ih sjedinjuju u ljubavi prema onome što se odavno tretira kao najvažnija sporedna stvar na svetu.
- Dugotrajan rad i upornost stoji iza međunarodne licence fudbalskog trenera koju sam u maju ove godine dobio u Bratislavi. Sledio sam primer mlađih. Trudio se da budem uporan i dosledan. Da ponekad nadvisim sebe. I uspeo sam u tome - kaže Enver Sahiti (57) koji je od profesora fizičkog vaspitanja u gimnaziji u Preševu dogurao do fudbalskog stručnjaka, zasad jedinog sa ovakvim iskustvom na jugu Srbije.
Ovaj Albanac, bez predrasuda i sa mnogo ambicije, osamdesetih se godina zaputio u pečalbu, bez namere da zaboravi svoju najveću ljubav - fudbal. Enver može da bude primer i drugima u oblasti specifičnosti koju sa sobom nosi fudbalska igra koja je odavno prestala da bude improvizacija, a postala mnogo više - biznis.

U Slovačkoj u gradu Trenčinu Enver Salihi je radio kao profesor fizičkog obrazovanja. Ambicioznost mladih Slovaka i za njega je bila velika inspiracija. To je dodatno uticalo da učini korak više i posveti se trenerskom poslu.
- Kao fudbalski trener radio sam u više klubova u Slovačkoj. Lepe uspomene vežu me za rad u fudbalskim klubovima Hrubanovu, Dracu iz Dronjske Srede, Eškopedenivu iz Bratislave, Ozetu iz Trenčina, Senecu sa kojim smo se radovali ulasku u prvu ligu, ali i tugovali zbog ispadanja - veli Enver.
Najveći "katalog" uspomena ovog Albanca vezuje za rad u u prvoligašu Petrežalki, klubu koji danas nosi ime Artmedija i u ovdašnjoj fudbalskoj javnosti poznat je po utakmicama sa beogradskim Partizanom kojeg je eliminisao iz evropskih ligaških kvalifikacija. Krajem devedesetih godina Salihu je bio pomoćni trener i radio je s mlađim kategorijama. Radio i učio, uživajući u poslu kome se profesionalno posvetio.
Sa značajnim fudbalskim iskustvom i svestan činjenice da politike mogu da se menjaju ali da je lopta okrugla i samo takva, Enver Salihu se 2003. godine vraća u Srbiju. Dolazi u rodni kraj sa mnogo entuzijazma i nade, ali i sa stručnim fudbalskim znanjem. Radio je u makedonskom prvoligašu Baškimiju iz Kumanova. Zbog različitih pogleda na koncepciju igre, uslediće, uprkos solidnim rezultatima, raskid ugovora.
- Kroz školovanje za fudbalskog trenera profesionalca od C do A licence imao sam priliku da slušam predavanja velikih slovačkih fudbalskih znalaca. To su Jozef Venglaš, Vadclav Ježek, Ladislav Kačani, Jozef Adamec, Dušan Uhrin ... Sve su to fudbalski znalci koji su uspevali da često nadmaše svoje emocije racionalnošću i velikim zalaganjem - priča Sahiti i veruje da sa godinama dolazi veće mogućnosti da se znanje prenese na mlađe igrače i one koji žele da budu fudbalski treneri.
- Četiri za mene nezaboravne fudbalske sezone sam proveo u Slovačkoj kada sam kao pomoćni trener radio u Petrežalci i asistirao slavnom Adamecu, odnosno Vojtehu Varadinu u klubu Devin - ponosan je ovaj Albanac koji sa pažnjom prati sva fudbalska događanja ne samo na jugu Srbije, već i u celoj zemlji i na evropskim prostorima.
Enver Sahiti redovno odlazi na utakmice zonaša BSK. Pokušava objektivno da sagleda potencijal ovdašnjih klubova, a o šansama reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo iskreno kaže - kod fudbalera je prisutan nedostatak u duel igri i dinamičnoj tehnici. To može da nam bude otežavajuća okolnost u odlučujućim utakmicama koje treba da odigramo u okviru kvalifikacija za odlazak na EŠ. Verujem da će Klemente uspeti da ostvari svoju koncepciju do kraja i ja mu želim sve najbolje.
Ovaj nesvakidašnji profesionalac svestan je činjenice da na jugu Srbije trenutno postoji veća potreba za "igračima i trenerima" druge vrste, ali njegova nenametljivost u prvi plan stavlja fudbalsko umeće i stručnost koji kao da čekaju neka bolja vremena. I dok tutnji politika, obični ljudi vape za fudbalom, a tu bi trebalo najmanje da bude važno ko je ko, već šta i koliko zna.

Fudbal ne poznaje predrasude

Stojim na raspolaganju zainteresovanim klubovima. Ja kao Albanac davno sam zaboravio da za uspeh nije važna nacionalna pripadnost već stvarno znanje. Ja kao Albanac nikada nisam imao problema zato što sam Albanac, već samo zato što sam uvek voleo da uz veliku borbenost tim koji treniram zabeleži uspeh, jer fudbal je sport koji je odavno raščistio sa predrasudama - kaže Sahiti.

Vojkan Ristić

Danas 20.9.2007.

Udruženje Animal SOS iz Sarajeva pomaže napuštenim životinjama, posreduje u njihovom udomljavanju i bori se za donošenje Zakona kojima bi se napušteni psi i mačke zaštitili od nehumanog postupanja.

Link

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook

POMOZITE TROJKAMA IZ ČAPLJINE

Link