Počela obnova Doma u Baćevićima

MOSTAR - Grubi radovi na rekonstrukciji Društvenog doma u Baćevićima bit će gotovi do Nove godine na zadovoljstvo svih mještana toga prigradskoga naselja.
Cjelokupni radovi u unutrašnjosti, kao i radovi na opremanju ovog doma bit će gotovi najvjerojatnije do kraja ožujka iduće godine, nakon čega će se dobiti prostorije za mjesnu zajednicu, ambulantu, internet klub i plesnu školu.

Kunić lobirao za bržu rekonstrukciju
U akciju rekonstrukcije Doma u Baćevićima uključio se i federalni ministar razvoja, poduzetništva i obrta Velimir Kunić koji je cijelo vrijeme lobirao da se što prije ovaj objekt počne rekonstruirati. Kunić se zajedno s ministrima za izbjegle i raseljene RS-a i Federacije, kao i s gradskim vlastima, uspio dogovoriti da se ovaj dom gradi zajedničkim snagama.
“Ovaj dom je od iznimnog značaja zbog toga što je upravo na ovome slučaju počela suradnja Vlade RS-a, Vlade Federacije, županijskih i lokalnih vlasti. Na Društvenom domu u Baćevićima po prvi put se počeo primjenjivati model zajedničkog financiranja i rada dvaju entiteta”, kaže Kunić. Dodaje da je ministar za izbjegle i raseljene osobe RS-a, nakon postignutog dogovora za Dom u Baćevićima, odlučio pomoći i u financiranju porušenih zgrada u središtu Mostara. “Ovakav oblik suradnje korak je k pomirenju sva tri naroda. Samo zajedničkim radom unutarnjih snaga možemo izgraditi našu državu”, naglašava Kunić. Dodaje kako je ovo poruka da ljudi mogu opstati i živjeti tu i da od uže i šire društvene zajednice imaju podršku.

Ambulanta i mjesna zajednica
U naselju Baćevići je, inače, ostvaren najveći povratak srpske populacije u dolini Neretve, a isti su za najmanju potvrdu ili uputnicu liječnika morali ići u obližnju Jasenicu. Prema riječima Danila Gole, predsjednika Udruženja Baćevići, ovaj projekt za Baćevićane znači mnogo. “Bitno je samo da zaživi ambulanta i da jednom tjedno imamo liječnika na raspolaganju. Omogućit će se oprema za čekaonicu ambulante i prostorije za previjanje i preglede”, kaže Golo dodavši kako će u ovom domu biti i prostorije mjesne zajednice, internet klub isl. Radovi na Društvenom domu počeli su 2. studenoga, a sporazumom o udruživanju sredstava entitetske vlade izdvojile su po 120.000 maraka, a Gradska uprava Mostara 20.000 maraka za opremanje prostorija.

Vanja Bjelica

Dnevni list 23.11.2007.

Dani Bihaća u Zagrebu

ZAGREB - U okviru Dana Bihaća u Zagrebu, u Kulturnom centru Veleposlanstva BiH je otvorena izložba akademskog slikara Seje Ramića iz Bihaća. Ramić se zagrebačkoj publici predstavio s 33 portreta i pejzaža s Une. Izložbu je otvorila Minka Ljubijankić, ataše za kulturu pri Veleposlanstvu BiH u Zagrebu, koja je tom prilikom kazala kako je ovo prigoda za jačanje prijateljskih odnosa, razumijevanja i suradnje BiH i Republike Hrvatske na planu kulture, ali i na drugim poljima.

Prijateljske veze dvaju gradova
U želji da opiše svoja likovna djela Sejo Ramić je kazao kako pejzaži sa zimskom idilom i krajolicima Bosanske Krajine te dijelovima grada Bihaća predstavljaju borbu sunca s maglom i tako stvaraju životnu priču o krajiškom gorštaku, dok su portreti njegova velika obitelj poznatih ljudi koji su ostavili duboke tragove u bihaćkoj prošlosti, kao i u njegovu rodnom Bosanskom Petrovcu. Na otvaranju izložbe uzvanicima se obratio i Hamdija Lipovača, gradonačelnik Bihaća, koji je tom prigodom istaknuo kako je Bihać važna spona između BiH i susjedne Hrvatske na putu k europskim integracijama. “Pripala mi je iznimna čast na ovom mjestu pozdraviti velike prijatelje BiH i Hrvatske koji ulažu iznimne napore da Bihać i Zagreb budu još bliži održavajući čvrste prijateljske veze”, kazao je, između ostalog, pokrovitelj izložbe gradonačelnik Bihaća.

Ugledni Zagrepčani na izložbi
Na otvaranju izložbe bili su nazočni ugledni građani Zagreba, predstavnici kulturnog i političkog života Hrvatske, kao što su Budimir Lončar, sadašnji savjetnik hrvatskog predsjednika Stipe Mesića, kao i Miroslav Buličić, generalni konzul RH u BiH i drugi. U glazbenom dijelu nastupili su glazbenici Adi Busuladžić i Boško Jović koji su svojim vrhunskim izvedbama pobrali mnoge simpatije.

Rusmir Karat

Dnevni list

Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hrvatskoj vraćene pronađene umjetnine

Zagreb - Umjetnički predmeti i povijesna arhivska građa, čija obilježja i sadržaj ukazuju da su prije rata pripadali Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) u Hrvatskoj, vraćeni su danas predstavnicima SPC-a u Ravnateljstvu policije.

Od ukupno 22 ikone, nastale u 18. i 19. stoljeću, četiri se vraćaju episkopijama u Dalmaciji i Slavoniji, a preostali predmeti predani su na čuvanje i pohranu SPC-u jer za njih zasad nije bilo moguće zaključiti gdje su se prije rata nalazile.

Policija je na pronalaženju i zaštiti predmeta surađivala s Ministarstvom kulture, konzervatorskim odjelima, carinom i SPC-om. O pronalasku tih predmeta obaviješteno je i Državno odvjetništvo koje je donijelo odluku da se ti predmeti predaju na daljnje raspolaganje i skrb SPC-u.

Na zagrebačkom području ikone su pronađene 1996. i 1997. i na području Zadra 1999., dok je 39 predmeta povijesne arhivske građe 1992. pronađeno na području općine Voćin.

Paroh šibenski Milorad Đurđević rekao je da je to dobar korak u suradnji SPC-a i policije na pronalaženju i vraćanju umjetničkih predmeta SPC-u. Dodao je da je tijekom rata nestao veći dio crkvenog inventara, no nije mogao reći koliko predmeta još potražuju.

Predstavnik Srpskog nacionalnog vijeća Saša Milošević izrazio je nadu da će MUP nastaviti tragati za tim predmetima.

Ravnatelj policije Marijan Benko kazao je da je stvarnu vrijednost pronađenih predmeta teško procijeniti, ali je nedvojbeno da imaju iznimnu povijesnu i sakralnu vrijednost.

Omjer vrijednosti tih predmeta, ovisno o tržištu, estetici i uporabi, iznosi jedan prema sto, procjenjuju u policiji.

Benko je kazao da se trenutačno traga za 4500 raznih predmeta. Po njegovim riječima, smanjuje se broj ukradenih umjetničkih predmeta, dok je u porastu krivotvorenje umjetnina.

Po MUP-ovim podacima, od 1991. do 2005. zabilježeno je 1916 kaznenih djela krađa, oštećenja, uništenja i nedopuštenog izvoza spomenika kulture, krijumčarenja i krivotvorenja, u kojima je otprilike 4800 različitih umjetnina bilo predmet kaznenog djela. Većina tih predmeta (slike, ikone, sakralni predmeti, amfore) ima obilježja kulturnog dobra.

U te brojke nije ubrojeno gotovo 300 objekata koji su potpuno uništeni tijekom agresije na Hrvatsku, iz kojih je sustavno opljačkan velik broj vrijednih predmeta kulturne baštine.

Kako je nedavno izjavio hrvatski veleposlanik u Podgorici, Petar Turčinović, Hrvatskoj je dosad iz Srbije i Crne Gore vraćeno približno 25 tisuća umjetnina ukradenih tijekom rata, a za tri tisuće još se traga, od kojih je najveći dio u Srbiji.

Krajem listopada u Podgorici su vraćene Hrvatskoj tri oltarne pale iz franjevačkog samostana u Slanom i s dubrovačkog područja, koje su tijekom Domovinskog rata bile otuđene.

Večernji list/Hina

Postdejtonska kultura

Dvanaest je godina od onog dana kada je, potpisima trojice loših političara i skoro isto toliko loših državnika, završena agonija raspada države zvane SFRJ. Ovde taj datum uzimam kao povesnu, ne političku, kulturnu, a ne vojnu činjenicu.
Dvanaest godina posle bosanskog rata koji je uključivao razaranje kulturnih materijalnih, ali i duhovnih dobara, baš u ovo vreme - u isto vreme! - na manje od tri prsta razdaljine na karti u razmeri iz školskog atlasa, događaju se dva pozorišna festivala sličnih nakana. U Brčkom, valjda jedinom gradu na svetu u čijem se strogom centru nalazi granični prelaz, u Bosni i Hercegovini, dakle, traje festival domaćeg - misli se bosanskohercegovačkog - teatra. Osim domaćih, na programu su i predstave iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore. U Užicu, pak, gradu iz kojeg je lakše stići u Sarajevo nego u Beograd, iako ni to nije jednostavno u novembru, kad udare magle i snegovi, odvija se festival predstava „bez prevoda“. I opet su tu predstave iz četiri države u kojima se govori jednim ili sa četiri srodna jezika, kako ko voli misliti o toj stvari.
Dvanaest godina posle Dejtona, tako, rađa se ili se obnavlja - i ovo je podložno razlitičitim interpretacijama - potreba da se ljudi, koji se odlično razumeju, sretnu, vide i čuju, a, pretpostavljam, i bar malo druže međusobno. U svakom slučaju publika tih dvaju gradova, eto, može gledati predstave bez titlova. Oba festivala imaju svoju - Brčko dužu, Užice kraću - tradiciju, i oba su bila nacionalno-državna. Što, uostalom, i dalje jesu. Osetilo se, ipak, u obe sredine, potreba za širenjem vidika. Granice jezika nekome su i granice sveta, bar onima koji veruju slavnom bečkom filozofu; bilo kako bilo, sumnjalo se u tu Vitgenštajnovu misao ili ne, onaj ko voli pozorište u severnoj Bosni ili u zapadnoj Srbiji, ima razloga za zadovoljstvo.
U Brčkom sam bio, a po izveštajima iz Užica, stvari se i tamo odvijaju na polzu gledateljstva.
I tome se nema šta dodati.

Gorčin Stojanović

Blic 23.11.2007.

Razdužio metlu i lopatu, zadužio prvu multietničku meteorološku postaju u Republici Srpskoj

Srebrenica - Ivan Milas iz Splita stigao u Srebrenicu prije 28 godina i dugo radio kao nastavnik. Poslije rata bio je portir u školi, čistač, a sada je ''unaprijeđen'' u meteorologa. Hrvat Ivan Milas se prije 28 godina prijavio na natječaj za nastavnika zemljopisa i povijesti u srebreničkom selu Bektići kod Sućeske. Poslije tri godine odlazi u selo Brežane, gdje je ostao sve do izbijanja ratnih djelovanja.

Nakon rata podnio je molbu za zaposlenje u srebreničkoj osnovnoj školi, ali je primljen za portira, da bi nešto kasnije "spao" stepenicu niže i postao noćni čuvar.

"Dvije godine sam se tako mučio, ali sam onda dobio posao nastavnika likovnog odgoja, i to radio tri godine, dok nije nađena osoba s odgovarajućom kvalifikacijom. Poslije sam u školi u Potočarima bio nastavnik glazbene kulture i radio samo jedan dan u tjednu", kazuje Ivan.

Da bi došao do stalnog zaposlenja, Ivan se obraćao na razne adrese, na sve natječaje, ali nije bilo nade.

"Otišao sam kod načelnika Općine Abdurahmana Malkića koji mi je rekao: - Nastavniče, izvinjavam se, da li biste radili s komunalcima. Dobili su neke mašine i potrebni su čistači ulica. Prihvatio sam taj posao, ali umjesto rada s mehanizacijom, zadužio sam metlu, lopatu i kolica", kaže Ivan.

Bivši nastavnik zemljopisa, povijesti, likovnoga i glazbenog odgoja bio je predan radnik i nije se upamtilo da su ulice Srebrenice bile ikad ranije čistije nego za vrijeme Ivanove dežure. Stizao je, iako je meo uzbrdo, svaki dan očistiti ulice i nije gledao na radno vrijeme.

U svojoj radnoj karijeri, protkanoj padovima i usponima, Ivan je, može se reći, ovih dana uznapredovao. Na periferiji Srebrenice izgrađen je objekt meteorološke postaje i među tri zaposlena je i Ivan Milas. Tu su još Merisa Haskić i Vladan Milovanović. Hrvat, Srbin i Bošnjakinja, što govori da je ovo prava i prva multietnička meteorološka postaja u Republici srpskoj.

"Nedavno sam razdužio metlu i lopatu. Nije me bilo sramota raditi taj posao, ali ipak sam bio ugledni nastavnik koji je obrazovao nekoliko generacija učenika u srebreničkim selima. Ali, takva je bila situacija da se moralo raditi i s metlom. Sada je mnogo bolje. Evo, u svojoj 59. godini učim literaturu iz meteorologije i nadam se da će ovo biti pravi posao za mene. Kad sam se ovdje zaposlio nisam pitao ni kakvo će radno vrijeme biti, ni kolika plaća, ali, u svakom slučaju bit će veća i bolja od one koju sam zarađivao u Komunalnom, kao čistač ulica", kaže sretni Splićanin Ivan Milas.

On kaže da je mogao birati gdje da živi, u Splitu kod majke, u nekom drugom gradu u Hrvatskoj, ali se odlučio za povratak u Srebrenicu i sad, kada je postao meteorolog, ne kaje se što je ponovo u ''svome'' gradu.

„Dok sam bio čistač ulica, sretali su me moji bivši učenici, sada porodični ljudi i pitali - zar morate, nastavniče, to da radite? To me pitala i jedna nena Bošnjakinja iz sela Osmače gdje sam učio djecu, pa i njenog sina koji je sada u Čikagu. Rekla mi je da me je on pozdravio i pitao zar nemam nekog drugog posla. Nije sramota biti ni čistač ulica, jeste to ponižavajući posao za jednog bivšeg nastavnika, ali bilo je važno obezbijediti uslove za život", kaže Ivan.

Bljesak/Fena

Težak život povratničkih obitelji...

Tuzla - Da povratničke obitelji i nakon dvanaest godina od potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma žive jako teško uvjerili smo se nakon što smo posjetili srpsku povratničku obitelj Ivković u Čaklovićima kod Tuzle.

Naime, otac Čedomir Ivković, kojemu je umrla supruga, ostao je sam s dvoje malodobne djece, osmogodišnjim Bogoljubom i dvanaestogodišnjom Bojanom, s kojima živi u trošnoj maloj kućici. U Narodnu kuhinju ne može jer mora platiti autobus za koji nema novca, a za zimu se strašno boji jer nema drva: «Nikako. ’Naj mi je gore’ radi djece. Nemam mašine, perem na ruke. Sreća mi je pa znam pripremat’ hranu. Malo mi curica pomogne ’vako lakše ove stvari. Ja otkuvam veša, ona prepere peškire i ’vako ovo što je nježnije. I opere suđa malo. Pomogne mi, i tako. Ustvari teško, i to opasno. Pa bojim se. Bilo bi ono lako da sam ja sam. Ali djeca. Ja imam šume 10 i po duluma, evo tu odma’ dole ispod. Ali sve isječeno, sve ’vako tanko. Ne ’meš’ tim se na tom ogrijati kad drvo nema kalorije, ne mogu ja cijelu noć sjediti i samo ložiti.»

Iako je život težak i djeca su bez obuće, ipak vole učiti i raduje ih svaki odlazak u školu. Kako se snalaze za zadaću, Bojana i Bogoljub su nam kazali: «Ja se zovem Bogoljub Ivković, prvi sam razred, imam šest knjiga. Nije učiteljica, učitelj Ibro uči me.»

«Ja se zovem Bojana Ivković. Imam 12 godina i idem tu u Simin Han u školu. Šesti sam razred. Pa, za zadaću? Sjedim sa drugaricom i od nje vidim iz knjige i slušam šta nastavnici govore i onda tako uradim zadaću kod kuće. Pa ja pomažem tati - da perem suđe, da perem veš, ovako pomažem.»

Nakon što su se iz Bijeljine, gdje su izbjegli, vratili u Čakloviće prije tri godine, Općina Tuzla dodijelila im je donaciju. Međutim, zbog teškog života Čedomir Ivković je donaciju morao prodati: «Ja sam nešto ’matrijala’ prod’o. Prod’o sam stolariju jer sam mor’o. Mor’o sam - dijete u bolnici, nemam nikakva primanja. Taman njega ozdravim, izaš’o iz bolnice u januaru, majka mi umrije u februaru, ovdje živjela sa mnom. Taman malo prošlo vremena, umrije mi supruga u avgustu. Nisam im’o feninga u džepu, u kući. Mor’o sam prodati da tu djecu hranim, da to malo... Bio sam u dugovima. Ja sam posudio pare da sahranim i mater i ženu. I dijete u bolnici. Pješke ne mogu otiću u posjetu, ni ja ni supruga - bila je živa kad je on bio u bolnici. Mor’o sam posudit’, pa sam prod’o i vratio ljudima pare. To sam mor’o.»

Akciju prikupljanja sredstava pokrenuo je pravoslavni sveštenik iz Tuzle, otac Niko Tošić. Nakon što je skupio prvih 2.000 maraka, odlučio je odmah novac uložiti u gradnju prve ploče na novoj kući.

Djeca se, nažalost, susreću s problemima u školi, jer, kako otac kaže, djeca ih vrijeđaju, pa čak i tuku. Sad je obitelji Ivković najgore za ogrjev: «I onda, imao sam ovdje jedan, počeo se sušit’, orah, pa sam zovn’o komšiju s motorkom i odsjek’o. Taj orah kad izložim, šta ću? Natjeraće me nužda da ložim klasuru, ovu kuruzovinu. A ’štaš’ od toga? Nemaš ništa. Nikad u životu nisam čuo da neko loži kuruzovinu, a ja ću morati da djecu ogrijem. Moraću. Čovjek mi išće 100 maraka da ovu njivu uzore i ovu gore da isfreza, ali nemam da platim. Da posijem malo povrća. Ja nemam para da idem na pijacu da kupujem zelen, povrće na pijaci - nemam. A mogu posijati sebi ovde i da uberem. Ja sam sij’o prošle godine paprike dobre pravo, i paradajz i sve, ustvari ove godine, ali nemam da platim oranje. Da isfreza čovjek, pa da ja mogu posijat’, nešto posadit’.»

Iako je Čedomir Ivković sve do povratka u Tuzlu radio u Bijeljini kao električar, on u Tuzli ne može doći ni do kakvog posla: «U Bijeljini sam radio svaki dan. Ja inače radim struju i instalaciju. Svaki dan sam radio. U mene žena iz Banovića, i rodila mi ovo dvoje djece. Tako kad sam izbjeg’o gore kod badže u Osmake, nisam im’o kud, pa bio podstanar: ’Tri dana’, kaže, ’samo roka imaš’, i vratio se ovdje. Ovo mi je komšija dao stakla, krila, samo sam ih zakov’o, ne merem otvoriti. Eno pogledajte vrata. To je ispod ležaja što bude ona špera. Gumu stavio, nemam para da kupim baglame, one šarke što zovu. Ova mi vrata isto dao komšija. Ovde zatvarali ovce, ’vako je bilo debelo đubreta. Žena pokojna, ja - ’dvajest’ puta sam ja rib’o ovo, prao i krečio i svašta nešto. Ovde mi kisne, ne mogu nikako da saniram, pored štendera, tu je štender gore za struju. Ovde isto propušta, od dimnjaka kisne. Ne mogu, džaba je, kuća jer stara.»

Maja Nikolić

Slobodna Evropa 24.11.2007.

АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ПОМОЋИ ЗА ПРАВЉЕЊЕ КУЋЕ ИВКОВИЋИМА

У нашој средини у мјесту Чакловићи живи Чедомир Ивковић, родитељ двоје дјеце. Бојана је шести разред и врло добар ученик О.Ш. Симин Хан, а Богољуб је први разред исте школе иако има 10 година. Кућа им је веома трошна и неусловна, јер нема ни купатила, (довољно говоре слике) а донација за нову кућу је била у материjалу који се није могао уградити без новчаних средстава. Од нове куће озидани су зидови и импровизовано постављена кровна конструкција.
Обзиром да редовно посјећујем ову породицу од њиховог повратка у Чакловиће познати су ми сви детаљи њихове трагедије.
Чедина супруга је умрла 2005. године и дјеца остају са њим.
Повремено смо помагали у храни и дрвима за зиму. Дају и други појединци да дјеца не гладују, али то траје данима и мјесецима. Социјално нису збринути јер се отац није потрудио бар толико да извади матични број за мало дијете како би на основу родног листа добио бар неку помоћ од Општине као социјалну заштиту. Он не ради нигдје, дијете води у школу и из школе. За старију ћерку још није купио књиге јер нема новаца. За сина још није средио родни лист! Нема новца да малом сину купи лијекове иако је само прије пар мјесеци оперисан на Градини гдје је лежао 42 дана. Скоро сам добио позив од оца да дођем јер немају бршна у кући!
Црквени одбор тузланске парохије повео је акцију да се дјеци обезбиједи завршетак куће у којој ће можда имати прилику да се окупају у купатилу као сва дјеца у нормалним условима за живот.

За Црквени одбор,
Протојереј Нико Тошић

6.11.2007.

Ж.Р. бр.555-053-00282203-47 : Нова Банка АД Бијељина, Филијала Тузла, Српско православна црквена општина Тз. Са назнаком за породицу Ивковић,

http://www.spctuzla.org/?s=1&id=155

Акција се наставља

Добротом и разумијевањем многих људи из окружења Тузле али и са других континената има наде да ће се дом породици Ивковић довршити. Данас је завршена плоча. Наредних дана се планира и кров поставити. Материјал за кров је обезбиј]еђен од донације хуманитарне организације Фиде а преко Општине Тузла, али средства за уградњу се обезбјеђују.
Вриједно је поменути овде новчану пошиљку од 800. USD из Лас Вегаса коју је прикупио Г.Славиша Чичић.
Предузеће за производњу и трговину „КОНТО ПРОМ“ Д О О донирали су 500.00 км.
Дирљиво је било посматрати ђаке са професорима средње школе Вук Караџић из Лопара како доносе помоћ коју су сами прикупили.
Овом приликом се захваљујем испред Црквеног одбора Црквене општине Тузла свима који су се јавили са жељом да помогну а посебно оним људима који су своју жељу преточили у дјело.

Протојереј Нико В.Тошић

23.11.2007.

Manifestacija 100 godina od rođenja akademika Ismeta Mujezinovića

Tuzla - Međunarodna galerija portreta i Općina Tuzla u periodu od 1. do 3. decembra organiziraju manifestaciju Stotinu godina od rođenja akademika Ismeta Mujezinovića, kao spomen na ovog velikog slikara koji je rođen u Tuzli, gdje je stvarao svoja najveća djela.

U subotu, 1. decembra, bit će upriličena Svečana akademija sa početkom u 19.00 sati u velikoj Sali Bosanskog kulturnog centra Tuzla.

Kako je planirano na svečanoj akademiji posvećenoj akademiku Ismetu Mujezinoviću obratit će se gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović, te Oskar Danon, istaknuti kompozitor i dirigent koji je veliki dio svoje karijere, kao i angažman vezao za Bosnu i Hercegovinu.

Nakon toga nastupit će Sarajevska filharmonija.

Drugog i trećeg decembra posjetitelji će moći pogledati izložbu Ismet i njegovi đaci, kao i Lik Ismeta Mujezinovića u djelima likovnih umjetnika u Međunarodnoj galeriji portreta Tuzla i Međunarodnom ateljeu Ismet Mujezinović sa početkom u 19.00 sati.

Također, 2. decembra bit će otvorena druga stalna postavka djela Ismeta Mujezinovića. Prisustvo ovoj manifestaciji već su potvrdili brojni gosti iz svijeta umjetnosti i kulture iz cijeloga Regiona.

Učešće u obilježavanju 100-godišnjice rođenja velikog bosanskohercegovačkog slikara uzele su osnovne i srednje škole iz Tuzle.

Pokrovitelj manifestacije je Kabinet gradonačelnika Tuzle Jasmina Imamovića.

Svi građani su pozvani da budu gosti Manifestacije i domaćini brojnim gostima, saopćeno je iz BMG Bosanske medijske grupe.

Sarajevo-X/FENA

Udruženje Animal SOS iz Sarajeva pomaže napuštenim životinjama, posreduje u njihovom udomljavanju i bori se za donošenje Zakona kojima bi se napušteni psi i mačke zaštitili od nehumanog postupanja.

Link

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook