POTPIŠITE PETICIJU - KANDIDATURA STAROG DIJELA SARAJEVA NA LISTU UNESCO-a Link

HOME

---

Šta je Fildžan viška  Mreža  Spomenar  Arhiva  Projekti  Najljepše diskusije  Top 5  Mediji  Pregled članaka  Tražim komšiju/prijatelja  Hum. akcije  Pomoć bolesnoj djeci  Ostali projekti 

                                                                                          

 

      valterbranisarajevo design 2006. fildzanviska(at)hotmail.com

 

 

Kuću sagradio uz pomoć susjeda i donatora

 

ČAPLJINA - Život piše neobične priče. Jednu od njih ispričao je Mijo Mandrapa povratnik u Gabelu kraj Čapljine. Mijo je napustio kuću u Gabeli 22. kolovoza 1992. Idućih deset godina proveo je u Beogradu baveći se trgovinom na veletržnici. Nostalgija, a i mogućnost boljeg života u rodnome kraju vratili su ga u Gabelu. I tu počinju svojevrsni problemi. Ovaj 51-godišnjak ostao je bez rodne kuće. Razlog tome, kako ste možda pomislili, nisu ratna događanja, nego obiteljska podjela imovine. Pri podjeli obiteljske imovine najstarijem bratu pripala je obiteljska kuća koju je on ubrzo prodao. Mijo se najprije smjestio kod strica, a zatim pokušao osposobiti za stanovanje, prije rata, započetu kuću.

Susjed najbolji prijatelj
Kako je prihod od poljoprivrede bio nesiguran i nedostatan, tražio je donacije međunarodnih organizacija. Naišao je na zatvorena vrata jer se takva pomoć dodjeljivala isključivo za obnovu kuća u kojima su tražitelji pomoći stanovali prije rata. Tako se dogodilo da su obnovljene kuće ljudima koji se zapravo nisu vratili, a on je bio bez krova nad glavom. I tu počinje priča o humanosti. Vidjevši Mijine nevolje, u pomoć su priskočili Gabeljani. Prošle su zime prikupili novac za ploču pa mu barem nije prokišnjavalo. O tome se pisalo i govorilo u medijima pa ga najnovija donacija nije zaobišla. Uvjerivši se u specifičnost njegova slučaja, viši stručni suradnik za povratak i obnovu općine Čapljina Hivzo Šarić uspio je osigurati donaciju. Zahvaljujući tome, Mijo je dobio novosagrađeni dom.

Nakon 15 godina u svojoj kući
“Nakon punih 15 godina imam svoj krov nad glavom. To je za mene velika stvar”, istaknuo je Mijo koji se sprema za završne radove.
“Za dan-dva počet ću krečiti, onda slijedi postavljanje podova. Nadam se da ću sve završiti do Nove godine. Sretan sam, služi me i zdravlje, a imam i nove životne planove”, smješka se Mijo kojemu je dosadio pomalo robinzonski život. Zahvalan je svima koji su mu pomogli jer sam od poljoprivrede to nikad ne bi uspio. Zadovoljan je i Šarić koji kaže da je Mijo, u sklopu održivog povratka, dobio i motokultivator te pakete s osnovnim životnim potrepštinama koje je osigurao UNHCR.

Ivanka Džajić

 

Dnevni list 6.12.2007.

 

San o “Akvasani” pretočen u javu

Kosovska Vitina - Mesto Klokot u opštini Vitina je poznato u široj okolini po banjskom kompleksu i izvorima lekovite mineralne vode. Ti izvori, kako ih mnogi zovu, izvori zdravlja, nisu locirani samu u okviru banjskog kompleksa. Tri izvroa mineralne vode iz Klokota, bogate mineralnim  solima nalaze se u dvorištu porodice Spasić iz ovog mesta. Već šest godina Srećko Spasić vlasnik je mini  fabrike mineralne vode koju dobiva iz tri bunara. Posao, kako on kaže, ide solidno. U svojoj fabrici koju je nazvao Akvasana, kako se zove i sama mineralna voda, zaposleno je devet radnika. Akvasana planira proširenje kapaciteta jer kvalitetne mineralne vode u njegovim izvorima ima napretek.

Jedan bunar je dubok 90 metara, jedan 45, a jedan 18 metara. Ovaj od 18 metara je i najstarij. Iskopao ga je moj otac još prije 50 godina. Da je voda dobra to smo znali oduvek, a  to su potvrdila i ispitivanja. Nosili smo uzorke iz sva tri izvora na vojno-medicinski institut u Beogradu, kao i u relevantne institucije u Skoplju i Prištini, kaže Srećko.

Fabrika ima dve proizvodne linije. Ovim poslom počeo je da se bavi zahvaljujući, pre svega, IOM-u koji mu je na početku pomogao bespovratnim kreditom, od kojeg je kupio deo opreme. Sadašnji kapaciteti njegove mini fabrike su proizvodnja oko 4000 litara vode na sat.

Ne radimo svakodnevno punim kapacitetom. Imamo poteškoća zbog čestih nestanaka struje. Posedujem agregat, ali ga ne koristim stalno, jer se povećavaju troškovi proizvodnje, istiće Spasić kao deo problema u flaširanju mineralne vode. Jedan od problema je i konkurencija na ovdašnjem tržištu.

Ima još nekoliko mini fabrika mineralne vode u regionu i na Kosovu. Konkurencija je jaka, ali ja se ipak prilično dobro snalazim. Robu plasiram u više mesta na Kosovu i  Srpskim i u Albanskim sredinama. Planiram da proširim tržište i izvan Kosova, kao i da povećam kapacitete proizvodnje, to jest da pustim u rad još jednu liniju. To će verovatno doneti i nova radna mesta, kaže Srećko. Akvasana mineralnu vodu pakuje u ambalažu koju, za sada, nabavlja iz Gnjilana, a planira da nabavi i vlastitu opremu za proizvodnju ambalaže kako bi se zaokružio proces proizvodnje. Akvasana se pakuje u dvolitarskim plastičnim flašama, kao i u flašicama od pola litra.

Porodica Spasić pretpostavlja da u dvorištu ima još izvora mineralne vode, ali za sada ne planiraju rad na novim bušotinama. To će ostaviti za kasnije ako akvasana pronađe mesto na širem tržištu. Srečko kaže da je još kao mladić maštao o tome da ima svoju fabriku mineralne vode. Ta želja mu se ispunila i on ne krije svoje zadovoljstvo zbog toga.  Jedan je od priemra ljudi koji su zahvaljujući pre svega radu i ozbiljnosti svoju želju uspeli pretvoriti u stvarnost.

S.I/S.A.

Danas i Sutra broj 75

 

 

U prepunoj dvorani Cankareva doma sinoć uz orkestar nastupio proslavljeni pijanist

Ivo Pogorelić očarao i ljubljansku publiku

LJUBLJANA – Drugi koncert za klavir i orkestar u c-molu Sergeja Rahmanjinova u izvedbi Ive Pogorelića i Simfonijskog orkestra RTV Slovenije ljubljanska je publika u prepunoj dvorani Cankareva doma sinoć saslušala u apsolutnoj tišini.

Nakon zadnjih akorda uslijedio je gromoglasan pljesak i ovacije, što je Pogorelića ponukalo da publiku nagradi sa četiri pozdravna izlaska, ali bez ijednog dodatka. Bio je to prvi od dva uzastopna Pogorelićeva koncerta u Ljubljani.

Apsolutna je tišina publike osigurana dodatnom prijetnjom da bi, u slučaju bilo kakvog remećenja reda i mira, zvučnih signala mobitela, elektroničkih satova i sličnih naprava ili fotografiranja koncert mogao biti u svakom trenutku prekinut. Prouzročitelj će biti kažnjen, a organizator oslobođen svake odgovornosti, kazao je voditelj.

Primivši sve to na znanje 1540 posjetitelja prepustilo se očekivanim užicima i Pogorelićev dio koncerta odslušalo gotovo bez daha. Pogorelićevim je osebujnim muziciranjem publika bila očarana, ocjena je kritičara Radio Slovenije Mihaela Paša. On ističe Pogorelićevu istančanu osjećajnost i primjećuje da je isprva izgledalo kao da se orkestar i pijanist nisu baš najbolje našli u tempu, a kasnije je orkestarska pratnja prekrasno oplemenila raznobojno sviranje klavira.

Odlično je izveden ispovjedni spori stavak u kojem se solist potvrdio kristalno intoniranom melodijom koju su krasile mekane, plastično odsvirane figure u pratnji, ocijenio je Paš i dodao da je prepunu dvoranu Pogorelić oduševio, a za očekivani dodatak – uskratio. (V. Z.)

VLADO ZAGORAC

Večernji list 6.12.2007.

 

PLAKETA GRADA SARAJEVA JOVANU KOLUNDŽIJI

Sarajevo - Violinista Jovan Kolundžija, obeležio je četrdeset godina na podijumu, svečanim koncertom koji je održan 4. decembra, u prepunoj dvorani Doma vojske u Sarajevu. Uz izuzetno toplu dobrodošlicu i čestitke, zamenik gradonačelnice Sarajeva, prim. dr Josip Jurišić, poklonio je Jovanu Kolundžiji srebrnu plaketu, unikatni rad izrađen posebno za ovu priliku. Jubilarnom koncertu našeg proslavljenog violiniste u glavnom gradu BIH prisustvovali su mnogi ugledni gosti. Sarajevska publika pokazala je veliko interesovanje za ovaj redak muzički događaj ali, nažalost, sala Doma vojske nije bila dovoljno velika za sve koji su želeli da mu prisustvuju. Koncert Jovana Kolundžije, uz klavirsku saradnju pijanistkinje i sestre Nade Kolundžije, oduševio je publiku, koja se po završenom koncertu pridružila umetniku na prigodnom koktelu. Jovan Kolundžija jubilej će obeležiti i koncertom u Beogradu, u Kolarčevoj zadužbini 23. decembra, kao i turnejom po Srbiji.

D. J.

Danas 8.12.2007.

 

 

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook