POTPIŠITE PETICIJU - KANDIDATURA STAROG DIJELA SARAJEVA NA LISTU UNESCO-a Link

HOME

---

Šta je Fildžan viška  Mreža  Spomenar  Arhiva  Projekti  Najljepše diskusije  Top 5  Mediji  Pregled članaka  Tražim komšiju/prijatelja  Hum. akcije  Pomoć bolesnoj djeci  Ostali projekti 

                                                                                          

 

      valterbranisarajevo design 2006. fildzanviska(at)hotmail.com

 

 

Sveti Nikola obradovao bihaćku djecu

BIHAĆ - S nekoliko dana zakašnjenja, odnosno zbog činjenice da veliki broj mališana u poslijepodnevnim satima ide u školu, u subotu navečer u župnoj crkvi sv. Ante Padovanskog u Bihaću održana je tradicionalna noćna misa i podjela darova bihaćkim mališanima u povodu najradosnijeg dječjeg blagdana sv. Nikole. Oko 200 mališana dobilo je paketiće.

S djecom treba razgovarati
Govoreći na noćnoj misi, vikar Stipe Raštrogorac istaknuo je da svaki roditelj za vrijeme blagdana sv. Nikole treba porazgovarati sa svojim djetetom o siromaštvu i bogatstvu, davanju i primanju, nagradama i kaznama, naravno, imajući u vidu njegovu dob i spoznajne mogućnosti. Dok je on to govorio, odjednom se iz dvije stotine glasića nazočne djece začulo: “Nikola, Nikola”, na što je fra. Stipe rekao: “Budite strpljivi, sada će doći sv. Nikola, imao je problema s vizom pa zato kasni u našu župu”. Na taj način se fra. Stipe želio našaliti s mali Bišćanima.

Dječji zbor uveličao svečanost
Ovoga puta sv. Nikola nije došao u pratnji strašnog krampusa, nego u pratnji anđela. “Čuo sam da su u bihaćkoj župi djeca dobra, slušaju svoje roditelje i dobro uče, a i vrijedni su vjernici”, rekao je sv. Nikola. Da bi provjerio i vjersko znanje mališana, sv. Nikola, između 200 mališana u crkvi, izabrao je malog Filipa da se pomoli Bogu, a mali Filip se kao iz puške, bez ijedne pogreške pomolio Bogu. Podjelu paketića uveličao je i nastup dječjeg crkvenog zbora, predvođenog časnom sestrom Simplicijom, koji su okupljenima pjevali duhovne skladbe.

Rusmir Karat

 

Dnevni list 10.12.2007.

 

 

Današnji gospodari su opasniji i gluplji

Beograd - Legendarna slovenačka grupa Pankrti pokazala je u nedelju, energičnim koncertom u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, ne samo da ima vernu publiku 30 godina posle nastanka, već i nove poklonike kojima je poručila i da ima razloga za staro buntovništvo, jer su današnji političari, kako je rekao pevač Petar Lovšin, opasniji od ranijih komunističkih gospodara. Pankrti su pokazali eksplozivnom i brzom svirkom i da nisu bez razloga nazvali povratničku turneju stihom "Nč se ne premakne" (Ništa se ne menja), preuzetim iz jedne od pesama sa albuma "Dolgcajt" iz 1980. godine. Jednoipočasovni presek karijere Pankrta, pojačanih njujorškim gitaristom Ivanom Kralom, saradnikom Peti Smit i Igija Popa, okupio je, kao po običaju u Beogradu, različite generacije. Ovoga puta, međutim, i stariji i mlađi bili su i u prvim redovima, pa čak i u pogo plesu, a "mapetovaca" na galeriji Velike sale nije bilo uopšte. Brzi i energično odsvirani klasici, poput "Totalne revolucije", "Ljubljana je bulana", "Lepi in prazni", "Slavni razglas", "Adio Ljubljana"... ređani su jedan za drugim, sve do velikog hita "Osmi dan", "Anarhiste", pesme koju je snimio i Ritam nereda, i legendarne "Bandiera rosa" na kraju drugog bisa, koju su Lovšin i publika otpevali zajedno. Kao i na koncertu u novosadskom klubu "Trema" dan ranije Lovšin je poklonio publici i jednu od ranih numera "ZEKA pank", a posle dva bisa poklonio se publici zajedno sa Kralom i ostalim članovima benda (Bogi Pretnar, Boris Kramberger i bubnjar Slavc Colnarič), dok su okupljeni uzvikivali "Hoćemo još!".
Izvesnu političku notu koncertu dao je još na početku poznati dizajner Mirko Ilić, čiji su stripovi sa izložbe u Zagrebu pre 30 godina, u okviru koje je održan i jedan od prvih nastupa Pankrta, prikazani uoči izlaska slovenačkih pank veterana na binu. Prisećajući se te izložbe i koncerta Pankrta, kada je jedan ugledni kritičar izjavio da panku nema mesta u Jugoslaviji, Ilić je rekao da se 30 godina kasnije ispostavilo, međutim, da je pank još uvek tu, ali da Jugoslavije više nema. Znači, Pankrti vs. Jugoslavija - 1:0, rekao je Ilić i najavio čuveni ljubljanski bend. Poznat po provokativnim političkim izjavama na račun komunista još pre 30 godina, Lovšin je, uoči pesme "Gospodar", rekao da su se svi u bivšoj Jugoslaviji oslobodili ranijih gospodara, ali da su sada došli novi, koji su "opasniji i gluplji".
Povodom 30-godišnjice nastanka, Pankrti su počeli turneju po gradovima bivše Jugoslavije velikim koncertom u hali "Tivoli", u kojoj su održali i poslednji koncert uoči raspada, nazvan "Zadnji pogo u Ljubljani". Posle Beograda, nastupiće 14. decembra u Art radionici Lazareti u Dubrovniku i dan kasnije u zagrebačkoj Tvornici.

 

Danas/SEECULT.org

 

 

 

VRATILI SE DA OSTANU !

Klina - PORED priča o 10. decembru kao "danu D" u kojem će Albanci pribeći jednostranom proglašenju nezavisnosti, čak i uz izazivanje sukoba, u metohijskom selu Berkovu nešto sasvim drugo! Iz odžaka 19 kuća pokuljao je dim. Ne onaj zlokobni, koji najavljuje podmetnute požare i razaranja. To je onaj koji pokazuje da u domovima ima čeljadi, da se greju, spremaju hranu, da žive...
Vratio se deo srpskih porodica u to selo kraj Kline. Bile su pre osam godina odavde prognane. Sagradili im kuće na temeljima porušenih, a oni odlučili da se u zavičaj vrate baš 10. decembra.
- Bilo je onih koji su nas upozoravali da se ne vraćamo ovih dana. I onih drugih, koji su razumeli našu muku u rasejanju. A, mi smo poslušali svoju savest. Ako je preostalom našem narodu na Kosmetu teško, daj da i mi tu muku podelimo. Zato nas ne plaše bilo kakve najave. Njih je bilo i ranije. Verujemo da smo najgore pregrmeli - objašnjenje je ovih ljudi.
- Dosadilo nam je potucanje po kolektivnim centrima. Došli smo da - ostanemo. Izgradili su nam nove kuće, iako nam selo više ne liči na ono staro, toplo je i sigurno. Ipak, ovo je naš zavičaj. Imamo svoj krov nad glavom. Nije bilo lako živeti u kolektivnim centrima, tugovati za otetom dedovinom, za našim grobljima. Zar je ijedan pedalj zemlje lepši od onog u sopstvenom dvorištu - kao za sebe, ali glasno razmišlja Milanka Živković.
Predstavnik sela Andrija Banjac pojašnjava da se svi Srbi iz sela nisu vratili, a ovi koji su došli, tu su uslovno:
- Najveći uslovi su mir, sloboda i rad. Ukoliko međunarodna zajednica obezbedi multietničnost u pokrajini, opstaćemo. U suprotnom, čeka nas izbeglištvo u koje, iskreno, više niko od nas ne bi želeo da ide. Došli smo da potvrdimo da nas nije strah. I, povučemo još dvadesetak familija, koje su uz nas ranije ovde živele.
Seljane, povratnike, dočekali su i neke komšije Albanci iz susednih sela. Poželeli im dobrodošlicu. Izvesni Miljazim,sedamdesetu napunio, rekao im da ne brinu. A, na pitanje: šta ako albansko rukovodstvo u Prištini proglasi nezavisnost,odgovorio je da ga takve najave više ne zanimaju.
Zato su Srbi povratnici u Berkovu čvršće uvereni da se odavde više neće seliti. Kao ni oni u Drsniku, Biči, Vidanji,Klinavcu i Klini, opštini u koju se proteklih meseci vratilo više od 300 meštana. Krajem iduće nedelje, kažu upućeniji Srbi, očekuje se povratak još tridesetak porodica iz dva sela...      



Dragan DAMJANOVIĆ

 

Večernje novosti 10.12.2007.

 

Jugoslovenstvo iz depoa

 

NAKON bezmalo dve decenije Narodni muzej gostuje u hrvatskoj prestonici monumentalnom izložbom "Sto vrhunskih dela hrvatske umetnosti u zbirkama Narodnog muzeja". Sto slika i skulptura je spakovano i u utorak polazi za Zagreb da bi u Umjetničkom paviljonu na Zrinjevcu svečano bilo predstavljeno publici 18. decembra.
Zbirka može da nagovesti vrhunske domete hrvatske umetnosti, a njen vremenski raspon se kreće od Vjekoslava Karasa, od sredine 19. veka do sredine 20. veka - tačnije do 1969. kad je nastala slika Julija Knifera. Predstavljena su 42 autora slikama i skulpturama. Na izložbi je najviše slika Ignjata Joba, mada ne bi bila greška da je najviše dela Ivana Meštrovića, ljubimca kralja Aleksandra. Ipak, njegove velike formate bi bilo preskupo transportovati, pa će do Zagreba otići pet manjih i srednjih formata. Na izložbi će mnoge slike biti prikazane javnosti prvi put, poput Jobovog "Portreta moje žene", te Ivekovićev "Mlin na Sutli", otkupljen baš na Prvoj jugoslovenskoj izložbi 1904...
Ljubicu Miljković, autora izložbe, ali i inicijatora ovog projekta pitamo kako je došlo do ove realizacije?
- Kad je, svojevremeno, muzejski prostor, danas galerija "Klovićevi dvori" pozajmljivala od Narodnog muzeja slike Marina Tartalje za veliku retrospektivu ovog hrvatskog umetnika - jedna od njih je dospela i na naslovnu stranicu tada objavljene monografije - predložila sam koleginici da organizujemo upravo ovakvu izložbu koja se uskoro otvara u Zagrebu. Ali, nije bilo posebnog interesovanja za takav projekat - kaže za "Novosti" Miljkovićeva.
Međutim, kad je pre tri godine u Beogradu gostovao kustos Umjetničkog paviljona Stanko Špoljarić, ideja Ljubice Miljković je naišla na interesovanje pa je sve prešlo na viši, direktorski nivo i tako došlo do konkretnog dogovora.
- Hrvatska umetnost se nalazi u Jugoslovenskoj zbirci jer je čitav 20. vek bio jugoslovenski - kaže naša sagovornica. - Zbirka je i počela da se formira još 1904. od otkupa sa Prve jugoslovenske izložbe. Tu političku jugoslovensku ideju propratili su i umetnici. Na ovoj izložbi je tako i niz slika koje su tada otkupljene. Muzej ih je otkupio zahvaljujući novcu Zadužbine Ilije Kolarca i Luke Ćelovića. Bilo je otkupa kralja Petra i kneza Pavla. Te iste godine trebalo je da se osnuje i jugoslovenska galerija, koja bi živela kao samostalna institucija, ali za kulturu nikad nije bilo dovoljno novca. Ali, to jeste, zapravo, bila incicijalna kapisla za prvi muzej savremene umetnosti.

Ministarstvo kulture Srbije je redovno otkupljivalo dela hrvatskih i ostalih jugoslovenskih umetnika, pogotovo od 1919.godine kad je formirano Umetničko odeljenje. Ali, gro dela koja će biti prikazana na ovoj izložbi je otkupljen sredstvima plemenitih darodavaca početkom veka. Mnoga dela su takođe otkupljena posle Drugog svetskog rata kada je Narodni muzej, kao republička ustanova bio jedini kupac - jer, tržišta umetničkih predmeta i nije bilo.
Po rečima naše sagovornice, Narodni muzej je poslednje otkupe dela hrvatskih umetnika obavio 1996. i 1997. godine. Nešto je dobijeno i na poklon. Najsvežiji je onaj prošlogodišnji - zbirka Dragana Damnjanovića u kojoj je bilo i platno Julija Knifera, koje će takođe biti izloženo u Zagrebu.

 

Savo POPOVIĆ, 10. decembar 2007

 

Večernje novosti 10.12.2007.

 

 

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook