POTPIŠITE PETICIJU  KANDIDATURA STAROG DIJELA SARAJEVA NA LISTU UNESCOa Link

HOME

---

Šta je Fildžan viška  Mreža  Spomenar  Arhiva  Projekti  Najljepše diskusije  Top 5  Mediji  Pregled članaka  Tražim komšiju/prijatelja  Hum. akcije  Pomoć bolesnoj djeci  Ostali projekti 

                                                                                          

 

      valterbranisarajevo design 2006. fildzanviska(at)hotmail.com

 

 

Aščinica koja vraća nadu povratnicima

Srebrenica – Omer Spahić, povratnik u Srebrenicu, uspio je uz mnogo truda vratiti prijerani ugled svojoj aščinici, smještenoj u srcu srebreničke čaršije, za čije specijalitete su čuli oni koji su bar jednom posjetili taj grad. Iako ne želi puno pričati o ratnim događajima, Omer nam kaže da je morao napustiti Srebrenicu.

Novi početak

-Da sam ostao, ne bi vi sada sjedili kod mene u radnji, jer bih i ja bio ukopan dole u Potočarima.

U Srebrenicu sam se vratio 1999. godine. tada još nije bilo ni ulične rasvjete na području opštine. Moja aščinica je bila razrušena, a u kući su mi živjele izbjeglice iz Donjeg Vakufa.. I tako sam polako morao početi sve iznova, jer od golih zidova čovjek ne može živjeti – priča nam Spahić.

Najugledniji srebrenički ugostitelj kaže da su njegovi prvi povratnički dani bili teški, jer je u to vrijeme spremao jela samo za potrebe zaposlenih u opštinskoj administraciji, a istovremeno je pokušavao obnoviti devastiranu aščinicu i useliti u svoju kuću.

- Radio sam pomalo, koliko sam mogao, a onda sam uz pomoć bivšeg američkog ambasadora u BiH Tomasa Milera dobio donaciju od 18.000 KM, te sam nekako osposobio aščinicu. Nakon toga, 2000. godine počeo sam voditi isti onaj posao kojim sam se bavio od davne 1966. pa sve do 1992. godine, a nekako u isto vrijeme vratio sam se i u svoju kuću – precizira Spahić

Posjete unučadi

Na naše pitanje može li se živjeti od onoga što zaradi, Omer nam kaže da mu je to sasvim dovoljno za skroman i dostojanstven život, te da njemu i supruzi, koja mu inače pomaže u spremanju jela, nije potrebna finansijska pomoć njihove djece.

- Hvala Bogu, ne zavisim ni od koga. Djeca su nam se odavno osamostalila i nisu sa nama.

Svi su završili fakultete, žive i rade u Sarajevu, ali svake subote dođu nas posjetiti. Dovedu nam i našu unučad, koja su nam naša najveća radost – ističe Spahić.

Bezbjednost na nivou

Što se tiče bezbjedonosne situacije u opštini Srebrenica, Spahić nam kaže da nema nikakvih primjedbi.

- Sigurnost je na visokom nivou. Bila je jedna grupa drogeraša – njih pet ili šest, koji su pravili belaje po Srebrenici, ali eto, na svu sreću, svi su pohapšeni, tako da smo sad mirni, jer su svi dobili po pet godina. – kaže on.

 

San 12.2.2008

 

Kamen temeljac za Kuću pomirenja u Somboru

Sombor - U okviru Dana nemačke kulture, u subotu u Somboru postavljen je kamen temeljac za Kuću pomirenja, čija izgradnja treba da bude završena za nekoliko meseci, a sredstva, oko milion evra, obezbedili su donatori iz Nemačke. Katolička crkva ustupila je plac, a potomci Nemaca posebnu zahvalnost izrazili su Francu Vezingeru, poreklom iz Bačkog Brestovca, koji je pomogao realizciju ovog projekta. Kuća pomirenja imaće 400 kvadratnih metara u prizemlju i 200 kvadrata na spratu i biće centar kulture i humanitarnog rada.
- Kuća pomirenja je pravi naziv, jer se treba sećati prošlosti i zadržati je u sadašnjosti, da se prihvati sadašnjost prema svakom čoveku i da se radi na srećnijoj i boljoj budućnosti. Ova zgrada treba da pomogne u radu udruženja Gerhard - istakao je Volfram Mas, ambasador SR Nemačke u Beogradu.
Anton Bek, predsednik Udruženja Nemaca Gerhard u Somboru istakao je da će kuća služiti za edukaciju, kulturu i humanitarni rad, da doprinese dobrom životu Nemaca, Mađara, Srba, Hrvata i ostalih naroda koji ovde žive, a Josip Pekanović, župnik u Crkvi Svetog križa u Somboru, izrazio je nadu da će ova kuća služiti plemenitim ciljevima.

 

Đ. K.

Danas

 

SVIM POŠTOVAOCIMA IDEJE O BOGATSTVU RAZLIČITOSTI - POZIV NA SARADNJU
 

Dragi prijatelji!

Kanadski institut za razvoj mira i tolerancije InterChange pokrenuo je nekoliko međunarodnih, volonterskih projekata. Kao član ove organizacije, prihvatila sam da učestvujem u nekima od njih. Vaša pomoć bila bi mi dragocena u prikupljanju priča za Food-Peace Book, knjižicu koja bi govorila o ulozi hrane i pića u našim životima, njenom značaju u dobrim i zlim vremenima i njenoj simboličkoj snazi. Šta i kako jedemo deo je našeg (kulturnog) identiteta. Pripadnost multietničkoj sredini uvek sam doživljavala kao ogromnu prednost, a ovim pozivom obraćam se svima vama koji isto osećate i mislite. Verujem da bi osim priča iz moje Vojvodine, bilo veoma važno čuti i vaše, bosanske. Tragam za običajima iz vaših krajeva, ličnim iskustvima iz predratnog, ratnog i
poratnog Sarajeva, receptima, pesmama...Nadam se da će se i vama ovaj poduhvat učiniti vrednim pažnje, ma koliko skroman bio.
Svoje priče, sugestije i mišljenja, možete mi slati na sledeće adrese:
zejdi@neobee.net
zejdister@gmail.com
Pozdrav,
Gordana Šajinović

 

 

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook