POTPIŠITE PETICIJU  KANDIDATURA STAROG DIJELA SARAJEVA NA LISTU UNESCOa Link

HOME

---

Šta je Fildžan viška  Mreža  Spomenar  Arhiva  Projekti  Najljepše diskusije  Top 5  Mediji  Pregled članaka  Tražim komšiju/prijatelja  Hum. akcije  Pomoć bolesnoj djeci  Ostali projekti 

                                                                                          

 

      valterbranisarajevo design 2006. fildzanviska(at)hotmail.com

 

U porodici Kovač i sviraju i slikaju

Porodica Kovač vratila se kući prije tri godine i danas vodi pravu bitku za preživljavanje. Pod obroncima Zelengore, u dolini Tjentišta, među opustjelim kućama je i njihova kuća. Ovih februarskih dana sve je pusto, nema ljudi i skoro da nema kome stari harmonikaš Sulejman Kovač zasvirati. Supruga Fatima je oboljela.

-Nije jednostavno, nema posla, a ja nisam više u snazi da mogu raditi kao što sam radio u nacionalnom parku Sutjeska-kaže Sulejman Kovač. Sijelilo se i teferičilo često u ovom kraju, a sad teško da ima kome zasvirati staru dugmetaru.

-Dođu komšije pa zasviramo, žao mi harmonike, imama samo dvije, aovu dugmetaru mi donio jedan komšija, da ponekad zasviram-pokazuje nam Sulejman dotrajalu harmoniku. Pored Sulejmana u ovoj porodici još ima talentovanih Kovača. Sin Mirsad je samouki slikar, 25-godišnji mladić uživa u slikanju pejsaža.

-Završio sam ekonomsku školu ali slikam otkad znam za sebe, pejsaže volim, ja uživam u ovom prostoru, u ovoj ljepoti. ne bih nikada otišao odavde, jedino ću morati zbog posla, jer ovdje za mlade nema ama baš ništa – kaže Mirsad.

 

R.B.

 

San  25.2.2008.

 

Naša tragična komedija

 POSLE tri meseca snimanja, reditelj Goran Marković i ekipa filma "Turneja" završili su i poslednju klapu priče o glumcima koji u vreme rata 1993. kreću iz Beograda na "tezgarenje" po Srpskoj Krajini. Na konferenciji za novinare u sredu, Svetozar Cvetković, jedan od producenata i glumaca u projektu, predstavio je glavne aktere priče snimljene po istoimenoj drami Gorana Markovića (1998. donela mu je Sterijinu nagradu za najbolji tekst i dugo bila hit predstava Ateljea 212) - Tihomira Stanića, Dragana Nikolića, Miru Furlan, Slavka Štimca, Branislava - Baneta Popovića... scenografa Veljka Despotovića, direktora fotografije Radoslava Vladića... Film je urađen u produkciji "Testament" i "Balkan" filma, a iza njega stoje tri ministarstva za kulturu - Srbije, RS i Hrvatske, "Evroimaž", Skupština grada Beograda, koproducenti RTS, RTRS, Federalna televizija BiH, "Atalanta" iz Ljubljane, zagrebački "Fos film"...
Po rečima reditelja, premijera "Turneje" zakazana je na idućem Festu, a kako je "svaki film o ratu, po definiciji, antiratni, i umetnost već svojom prirodom na strani čoveka, života i protiv razaranja i smrti, ne moramo imati dilemu o moralnom stavu koji zauzima".
- Film će biti veoma angažovan na osudi krvavih događaja koji su se devedesetih odigrali na prostorima bivše Jugoslavije, a ono što je u njemu posebno jeste upravo pogled na taj užasan rat, koji će biti predstavljen kroz ljude koji svet gledaju malo drugačijim očima - kaže Marković u razgovoru za "Novosti".
* "Turneju" ste počeli da snimate u potpuno drugačijim političkim okolnostima, u drugačijoj državi. Da li ovi događaji dodatno aktuelizuju vaš film?
- To zaista deluje šokantno na čoveka - otišao sam u RS da snimam film pre samo tri meseca, ostavio sam svoju zemlju u jednom stanju, a zatekao u potpuno drugom. Snimali smo po najvećoj zimi najteže ratne scene, stalno se pribojavali da li ćemo uspeti i šta će biti u Bosni i Hercegovini, a onda smo se vratili u Beograd, gde nam je preostalo samo nekoliko dana "salonskog" snimanja u Narodnom pozorištu. Pokazalo se da su te scene mnogo teže od onih ratnih, jer je policija napolju blokirala ulice, ljudi su se tukli i razbijali izloge, i sve je delovalo potpuno nestvarno, nisam mogao da shvatim gde se to nalazim, u kakvim okolnostima.
* Šta mislite o ponašanju političara u Srbiji koji su stalno "nepripremljeni" za ono što nam se događa?

- Reč je, naravno, o velikoj manipulaciji ljudima, više ne mogu da nađem reči kojima bih opisao ponašanje političara. Politika je, rekao bih čak, postala vrlo neodgovorna profesija koja uopšte ne haje za istinom, za onim što je realnost, što je svima vidljivo. Stravično se manipuliše osećanjima, užasno svi pokušavaju da "ućare" i da unovče jezivu situaciju u kojoj se nalazimo, patriotizam je postao sinonim za "muvanje" i "lov u mutnom". Ljudima preostaje jedino da se obrate svojim očima i svojoj glavi, i da prestanu, ako mogu, da slušaju ljude koji na taj način koriste njihova osećanja. Jer, zgađen sam činjenicom da neko može ovu situaciju da koristi za ličnu promociju i za korist. To je najniži stupanj morala zabeležen na ovim prostorima - ne pamtim da je ijedan političar u istoriji Srbije tako malo voleo svoj narod, a tako mnogo zarađivao na njegovoj muci.
* Kako vi vidite ovu kosovsku priču?
- Za razliku od demonstranata i nekih političara koji se "bore" za Kosovo, bio sam tamo, poslednji put pre tri godine, i to u Leposaviću, na retrospektivi filmova. Video sam strahotu kako ljudi žive tamo, i da im treba pomoći. Ali, trgovati s tim, i praviti raznorazne planove, mitinge, organizovati skupove... a pri tom te ljude ostaviti na cedilu, potpuno je nemoralno. Nisam, međutim, političar, samo sam filmski reditelj.

LJUBAVNO PISMO
* Mira Furlan je rekla da je "Turneju" doživela, zapravo, kao veliko "ljubavno pismo" glumačkoj profesiji. Prihvatate li ovakvu "ocenu"?
- Kada je taj komad izašao pre 12 godina, bilo je čak onih koji su tvrdili da mrzim glumce, što je, naravno, besmisleno, ako ni zbog čega drugog onda zato što su mi roditelji glumci. Drugo, sve svoje filmove bazirao sam na veoma važnom segmentu, glumačkoj igri, i jako volim glumce. Ali, glumci su specifična vrsta ljudi koji su ovakvi i onakvi - s jedne strane, jako ozbiljni, duboki, a s druge, zbog prirode svog posla, kao deca koja se igraju. Tu prirodu glumaca suprotstavio sam užasu rata koji je potpuno negativ njihovog života, i to je izvor mnogih komičnih situacija. Možda je u tome jedina bizarnost što je "Turneja" komedija a nije ozbiljna drama.

 

R. Radosavljević 27.2.2008.

 

Večernje novosti

 

 

Jedina želja invalidska kolica na električni pogon

 

Tuzla - Da se život ne svodi samo na materijalno, nego i na ljubav i vjeru, pokazuje primjer obitelji Mire Vidakovića iz sela Tetima kod Tuzle. Ovaj 50-godišnjak još je u sedmoj godini života obolio od dječje paralize, zbog čega se nije demoraliziralo nego je nastavio borbu s bolešću. Sedam godina je puzao, volja i ogromna upornost su mu pomogli da se uz pomoć štapa pridigne na noge. Kretao se veoma otežano, ali je ipak bio na nogama, zadnjih pet godina privezan za krevet i sve mu je teže.

Supruga desna ruka
“Moj životni moto je da se u životu treba stalno boriti, a ne predavati. Jedina mi je želja imati invalidska kolica na električni pogon kako bih sebi donekle olakšao život”, kaže Miro. Bez obzira što se život s njim grubo poigrao, on sebe ne doživljava kao osobu koja ne zaslužuje život, naprotiv Miro smatra da je život jako lijep i da ga treba živjeti punim plućima. “Svjestan sam da iz ove kože ne mogu, samo želim živjeti život dostojan čovjeka, odnosno da nisam prikovan samo za kuću i televizor. Prije deset godina Miro je upoznao suprugu Fatimu, koja mu je desna ruka i bez koje ne bi mogao funkcionirati. Njihovu ljubav okrunilo je rođenje kćeri Indire.

Iz kuće nije izašao četiri godine
Ovih dana Fatima je pokrenula akciju da Miri kupi kolica koja su mu neophodna, jer do njihove kuće, osim stuba, nalazi se i velika strmina zbog kojih Miro već četiri godine nije izašao iz kuće. “Znam da ima dosta onih koji su ugroženi i koji ne mogu sebi priuštiti ni koricu kruha. Sve što želim jest da Miro ima kolica, da može izaći u dvorište i komunicirati sa svijetom. Kolica koštaju 24.000 maraka, koje mi nemamo, te molimo dobre ljude da nam izađu u susret”, kaže Fatima. Budući da je Miro, kao izbjeglica, izvjesno vrijeme boravio u Njemačkoj, ističe kako je tamo odnos prema invalidima posve drukčiji, društvo skrbi o njima, no to nije bio razlog da ostane živjeti u tuđini. Vratio se u Tuzlu i, kako reče, nije požalio ni jednog trenutka.

Žiro-račun
Svi koji žele pomoći obitelji Vidaković, svoj prilog mogu uplatiti na žiro-račun Raiffeisen Banke:
Vidaković Miro
Devizni račun (štednja): 1610250000000047 192510823-3
Račun u KM: 161025000000004709-25-20119-6

 

Dnevni list 27.2.2008.

 

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pomoć za Igora Petrova Link