Fildžan viška - BiH Internet mreža za promociju tolerancije i prijateljstva

Akcije mladih iz Tarevaca, opština Modriča

Mladi iz povratničkog naselja Tarevci u opštini Modriča ne troše energiju u kladionicama i kafićima. Od ovih djevojaka i mladića, koji su do sada realizovali brojne projekte, njihovi vršnjaci širom Bosne i Hercegovine mogli bi dosta toga da nauče.

Zahvaljujući njima, obnovljen je i porušeni Dom kulture, kaže Ermin Mešić:

"Trudimo se i radimo na tome da što više mladih učestvuju u tome. Naravno, treba nam pomoć, ali se trudimo da mi pišemo projekte i da sami obnavljamo, kako bi okupili što više mladih ljudi."

Mladim Tarevljanima ne fali ideja. Pokušavaju da njihove mlađe komšije dobiju svoje mjesto za igru i da naselje u kojem žive bude uredno.

Jasmina Mustenbegović i Nermin Šabić:

"Projekt se zove Igre bez granica. Planiramo da izgradimo igralište za djecu uzrasta od pet do petnaest godina. Na tome igralištu bi se nalazile ljuljaške, klackalice, prostoti sa pijeskom, da se djeca sklonu sa puta i da se mogu igrati."

"Cilj nam je u projektu da postavimo kante za smeće i da na taj način pokažemo našem narodu da nam je stalo do našeg okoliša. Ali, time želimo da pokažemo i našoj omladini da su i oni dužni da učestvuju u očuvanju okoliša."

Šansu za realizaciju svojih ideja, aktivni mladi ljudi dobili su kroz Omladinsku banku, razvojni program koji je pokrenula fondacija Mozaik, objašnjava Sara Berbić:

"Time želimo pokazati da su naši mladi aktivni i zainteresovani, pogotovo ukoliko im se pruži neka prilika da ispune neki projekt. Ovo sa Omladinskom bankom nam je veoma dobro došlo."

Omladinske banke osnovane su u martu 2008. godine u opštinama Modriča, Mrkonjić Grad, Šekovići, Ključ i Tešanj. O finansiranju projekata timskim radom odlučuju mladi od 15 do 25 godina, koji sjede u kreditnom odboru.

Jelena Marjanović radi u Omladinskoj banci u Modriči:

"Prvo smo istražili probleme koji postoje u našoj zajednici preko anketa i upitnika koje su mladi ispunjavali. Na osnovu toga smo napravili rezultate i vidjeli šta je to što mladima u našoj okolini fali. Kada smo izvršili selekciju, postavili smo prioritete i pravili aplikaciju na tu temu. Ukoliko aplikacija nije zadovoljavala određene faktore, onda smo je isključivali iz akcije."

Novac se ulaže u rješavanja problema na terenu. To je korisno za svaku opštinu, a mladi se uče kako da upravljaju tuđim parama.

Stručna saradnica za mlade opštine Modriča, Dušanka Leić:

"Fondacija Mozaik nam ne dostavila dopis i ukratko objasnila o čemu se radi. Odmah smo prihvatili taj veoma zanimljiv projekt. Sredstva se daju za projekte koji za cilj imaju realizaciju konkretnih aktivnosti. Nisu u pitanju edukacija i usavršavanje, nego konkretne stvari. Aplicirati mogu mladi ljudi koji nisu formalno organizovani, grupe mladih ljudi koji ne moraju proći proces registracije. Imaju priliku da urade nešto korisno u svojoj sredini."

Jelena Marjanović:

"Time što sam član Omladinske banke stekla sam mnogo iskustva, prvenstveno u zapažanju problema i potreba mladih u našoj okolini, a zatim i u nalaženju načinu ka njihov rješenju. Samim tim uključujemo mlade u rješavanje sopstvenih ideja. Kada mladima date toliki novac u ruke, oni shvate da je to jedna velika obaveza i sami smišljaju način kako da ga riješe. Ne postoji više dio problema, nego dio rješenja."

Tokom ove i naredne godine u opštinama Modriča, Mrkonjić Grad, Šekovići, Ključ i Tešanj, kreditni odbori pet Omladinskih banaka bespovratno mogu dodijeliti do 300.000 KM za projekte mladih. Fondacija Mozaik osigurat će maksimalno 200.000 KM, dok će pet opština iz svojih budžeta izdvojiti po 20.000 KM. Prostora za konkretne omladinske projekte ima još. Trebalo bi na koristan način potrošiti predviđeni novac. Takve prilike ne treba propuštati, kažu mladi iz Tarevaca.

Slobodna Evropa

Prvi prvačić povratnik nakon 17 godina

Prvi put nakon rata u prvi razred Osnovne škole u Garevcu krenuo je jedan učenik iz hrvatske povratničke obitelji.

Radi se o Anti Kovaču jednom od četvero djece Dijane i Brune koji su se među prvima vratili i započeli svoj život u Garevacu.

Prije posljednjeg rata u Garevcu je živjelo oko 2.400 Hrvata koji su 1992. godine prognani, a od završetka rata do danas vratilo ih se oko 150 i to uglavnom starijih osoba.

(FENA)

Vlada Kosova obećala pomoć povratnicima kod Prizrena‏

PRIZREN - Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj Vladi Boban Stanković obećao je danas Srbima koji su se pre nekoliko dana vratili u selo Živinjaj kod Prizrena da će im kontejner sa elementarnom tehnikom stići u naredna dva dana.
Stanković je danas posetio ljude koji noće napolju od pre tri dana kada vratili su se u okolinu Prizrena, i predlažio im da se smeste u nekoj kući, a da Vlada Kosova snosi troškove kirije.
Predstavnik povratnika Radovan Stojanović rekao je ministru da su im najpotrebniji cisterna sa vodom, agregat za struju i kontejneri u kojima bi spavali, šporeti i frižideri.
Ministar im je obećao da će u narednih godinu dana izgraditi i opremiti 15 kuća za njih.
"Zamenik premijera Hajradin Kući predložio mi je da Vlada Kosova snosi sve vaše troškove dok se kuće ne izgrade. Vlada je zainteresovana za vaš povratak", istakao je ministar za zajednice i povratak i kosovskoj Vladi.
Predsednik opštine Prizren Ramadan Muja je izrazio spremnost da se zajedno sa Ministarstvom za povratak stvore uslovi za povratak raseljenih i nastavak suživota u gradu.
"Opština je povratnicima u Živinjanu obezbedila krov nad glavom u Lovačkom domu u Sredskoj ili negde u gradu, ali oni su odlučili da ostanu na otvorenom. Mi to ne smemo dozvoliti ni jednom građaninu, stvorićemo uslove za njih", kazao je Muja.
Sedam raseljenih Srba vratilo se pre tri dana u rodno Živinjane, desetak kilometara istočno od Prizrena. Njima je ponuđeno da se za početak smeste u prihvatni centar u Prizrenu, ali su oni ipak odlučili da ostanu u rodnom selu.
Do juna 1999. godine u srpskom selu Živinjanu je bio 15-ak, uglavnom staračkih domaćinstava. Kada su im te godine kuće spaljene, oni su raseljeni.

Povratnici u selo kod Prizrena dobili sunđere za spavanje

PRIZREN - Petorica Srba, povratnika u selo Živinjane kod Prizrena, koji su prošlu noć prespavali napolju, dobila su danas od predstavnika UNHCR-a hranu i sunđere za spavanje.
U to podšarplaninsko selo sutra bi mogli da stignu šatori ili kontejneri za povratnike koji će i noćas spavati napolju, pored vatre.
Povratnike su posetili i predstavnici opštine Prizren Minir Krasnići i Erđan Špat koji su im obećali pomoć, a sutra bi trebalo da ih poseti ministar za povratak i zajednice Kosova Boban Stanković.
Povratnici su se sinoć vratili u Živinjane, udaljeno 10 kilometara od Perizrena, a predstavnici opštine i međunarodnih organizacija ponudili su im da prenoće u prihvatnom centru u Sredskoj, ali su oni odlučili da ostanu u svom selu.
Oni očekuju da im budu izgrađene porušene kuće, kako bi ponovo počeli život u rodnom selu.
"Ponovo sam se rodio sada kada sam se vratio u rodni kraj. Osećam se prelepo i neće mi smetati što ću i večeras prespavati u šljiviku i uz logorsku vatru kao i sinoć", rekao je agenciji Beta povratnik Dragan Petrović, koji je posle rata na Kosovu živeo u Beogradu.
Petrović je rekao da bi uskoro i drugi raseljeni meštani Živinjana trebalo da se vrate u to selo.
U Živinjanu je do 1999. godine bilo 15-tak staračkih domaćinstava, a mladi su živeli i radili u Prizrenu.
Kuće u Živinjanu spaljene su do oktobra 1999. godine i svi Srbi su se iselili, a u tom kraju je od kraja rata izgrađeno oko 100 kuća za porodice Srba povratnika.

Beta 27.8.2008.

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook

Najnovije informacije o pripremama za kandidaturu starog dijela Sarajeva na listu UNESCO-a od sada možete pročitati i na sljedećem linku:
http://sarajevounesco.blogger.ba