Fildžan viška - BiH Internet mreža za promociju tolerancije i prijateljstva

Film I bi svjetlost... u Paviljonu Veljković

HRABRA DELA DOBRIH LJUDI

„I bi svjetlost”, film bosanskog sociologa i mirovnog aktiviste Džemala Sokolovića, prikazan 11. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, pokazuje kako je i u vremenima zla i rata moguće biti i ostati čovek!

Kako je bilo dobro biti u jednoj od oaza normalnosti u ovom gradu i gledati dokumentarac čiji glavni junaci nisu oni koji pozivaju na mržnju, vređanje i ubijanje ljudi samo zato što su druge vere ili rase, već koji iz iskrenih pobuda čine sve da im pomognu i pri tom rizikuju svoj život.

Dugo vremena je trebalo da se u srpskoj javnosti čuje za mladog Trebinjca Srđana Aleksića, koji je jula 1993. spasio život svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića od batina svojih sunarodnika i pri tom izgubio život. Dugo je trebalo da njegovo ime ponese jedan pasaž u centru Novog Sada. Ulicu ovaj pravi heroj rata u Bosni nije dobio.

Zahvaljujući Džemalu Sokoloviću, beogradska publika čula je i za drugog velikog Srbina – dr Sekula Stanića iz Foče, pedijatra i direktora lokalne bolnice, u kojoj, kako kaže Sokolović, koji je i narator filma, počinje priča o jednoj drugoj Foči.

„On nije ubijao. On je ubijen.” Dr Sekul Stanić je premlaćen i ubijen jula 1993. zato što je spasavao život svojim kolegama, lekarima bošnjačke nacionalnosti, što je smatrao svojim prirodnim činom. O ovom hrabrom čoveku svedočili su dr Reuf Tafro, dr Asima Pilav, dr Fadil Kučuk, supruga Nada, brat Dušan, stric...

Na žalost i na veliku sramotu KBC Foča, na sajtu ove ustanove nema ni reči o sudbini koja ga je zadesila zato što je bio čovek. Samo je spomenuto da je rukovodio ustanovom do 1993. i da je „njegovim angažovanjem urađeno mnogo na adaptacijama starih i stvaranju novih prostora”. Ni reči o tome da je spasio i život mnogoj deci, kojima je nesebično davao krv kada je bilo potrebno.

Svoju brigu za ljude, koji su sasvim slučajno bili bošnjačke nacionalnosti, životom je platila i Kata Blažević, hrvatske nacionalnosti, iz Buturović polja kod Konjica.

Kata, koju su komšije zvale Kaja, nosila je hranu Bošnjacima koji su bili zatočeni preko puta njene kuće. Vasvija, Munira i Vejsil Zalihić, Hanka i Salih Gabela prisetili su se žene koja je verovala u Boga i živela u skladu s tim. Poštovala je druge ljude i njihova uverenja a zatočenim Bošnjacima je donosila hranu a za Bajram čak napravila i pitu.

Kaja, koja se bavila i vožnjom skele preko Neretve, nije imala svoje dece a mnogi su je smatrali snažnom i pomalo grubom osobom. No, tako se nije ponašala, o čemu svedoče ljudi koji su prošli zatočeništvo logora HVO. Njeno telo je pronađeno 8. jula 1993. na pijaci u Buturovića polju.

Treća priča bila je i najkraća zato što njeni sudionici iz straha nisu hteli pred kamere. Bošnjaci, braća N, spasili su porodicu svoga komšije – čika J (u ratu mu ubijena dva sina), srpske nacionalnosti – od napada Bošnjaka iz susednog sela.

Ali, to nisu jedini slučajevi koje je sakupio profesor Sokolović, koji godinama radi na projektu Istraživanje dobra u Bosni i izgledi za pomirenje. Broj od 500 njih nije konačan. Za mnoge priče još uvek se ne zna.

„Zaborav dobra je odvraćanje od dobra”, moglo se čuti u filmu. Ako je genocid zločin najvišeg mogućeg reda, kako nazvati spasavanje ljudi druge nacionalnosti ili vere ili žrtvovanje svog života, pitanje je koje je postavljeno.

Svako ima mogućnost da bira da li će činiti dobro ili zlo, dobro je primetio Ivan Čolović, koji je učestvovao u razgovoru nakon filma. Dobro nije nacionalno obojeno, ono je svima dato i za njega svi imamo odgovornost, zaključio je Čolović, koji se još založio za više saznanja o srpskoj strani mira.

Piše: Lidija Franović

E-novine

Fer - plej u Novom Brdu

Uprkos raznim izazovima, većina stanovnika, ali i predsednik Novog Brda, tvrde da u ovoj multietničkoj opštini vladaju dobri odnosi. Mladi Srbi igraju fudbal sa vršnjacima Albancima i takmiče se u Drugoj kosovskoj ligi.

Predsednik Novog Brda Bajruš Imeri zadovoljan je međuljudskim i međunacionalnim odnosima u ovoj opštini sa oko pet hiljada stanovnika. Kaže da se ne seća kada se ovde poslednji put dogodio incident na međunacionalnoj osnovi: “Na početku, 2000. godine, bilo je manjih problema, ali ih od 2002. do sada nije bilo. Pet godina su ovu opštinu vodili Srbi - znači, oni su većinom bili u upravnim organima, ali problema nije bilo“.

Dobri međunacionalni odnosi

Njegove reči potvrđuje i Marko Marković iz opštinskog direktorijata za zajednice i povratak. “Omladina, ali i stariji građani, odlično se slažu. Svake večeri mi sa Albancima iz Novog Brda igramo fudbal, ima nas po pet-šest ekipa. Međusobno sarađujemo i dobro se slažemo. Istina, u fudbalu se desi da se neko pogura, ali sve to brzo prođe “

U susednom albanskom selu formiran je fudbalski klub “Artana” koji je član Druge kosovske lige. Osim Albanaca, za ovaj tim nastupaju i četvorica Srba.

Jedan od njih je Slobodan Bogdanović. “Igramo već dva meseca. Idemo u Prištinu u sportski centar “Boro i Ramiz”, idemo u Kosovo Polje, Obilić. Nas četvorica Srba igramo u istom timu sa Albancima; slažemo se super i nismo imali nikakvih problema. Nedavno smo imali turnir u Prištini i odlazili smo tamo svaki treći dan. Igrali smo protiv Prištine, Ajvalije…”

Život mora da ide dalje

Bogdanović ističe da se na terenu odlično sporazumevaju: “Svi po malo znamo onaj drugi jezik - mi Srbi albanski, a Albanci srpski. Sporazumevamo se nekako. Treneri su Albanci, ali su malo stariji i dobro znaju srpski. Imali smo jednog trenera iz Gnjilana, Ajru, on je nekada bio dobar golman.”

I Bajram Bajrami igra u istom fudbalskom klubu. “Sve je u najboljem redu. Igramo zajedno fudbal sa Srbima i veoma smo uspešni. Mi smo dobar primer da je suživot između Srba i Albanca i te kako moguć”, naglašava Bajrami.

Uz podsećanje da se jedan njegov drug trenutno nalazi na obuci u Kosovskim zaštitnim snagama, Bogdanović svojim vršnjacima, bez obzira na nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, poručuje: “Trebalo bi svi da se družimo. Šta god da je bilo - život mora da ide dalje“.

Autor: Refki Alija

Deutsche Welle

Festival Dani Sarajeva u Beogradu

BEOGRAD - Umjetnici mogu imati važan i plemenit uticaj u uspostavljanju pokidanih veza Sarajeva i Beograda, ističu učesnici festivala "Dani Sarajeva u Beogradu".

Festival je ove godine okupio više od 300 umjetnika i aktivista koji se bore za zaštitu ljudskih prava iz BiH i Srbije.

Među većim brojem kulturnih događaja i nastupa umjetnika iz Sarajeva, beogradska publika je imala priliku pogledati predstavu "Vremenski tunel", koju je po tekstu Nenada Veličkovića režirao Admir Glamočak, a izveo ansambl sarajevskog Pozorišta mladih.

Za ovu predstavu vladalo je veliko interesovanje, a publika u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta više puta je gumačku izvedbu prekidala gromoglasnim aplauzima.

U sklopu kulturnih dešavanja otvorena je izložba "Urbani kalendar Sarajeva" Anje Zlatrić, umjetnice koja je živjela i u Sarajevu i u Beogradu.

Izložba je postavljena u staklenoj fasadi Jugoslovneskog dramskog pozorišta u Beogradu.

"Sretna sam što imam mogućnost da predstavim jedan dio urbanog Sarajeva na ovoj izložbi, posebno što sam ja neko ko je građanin i jednog i drugog grada i zbog toga dobro došli u 'Sarajevo u Beogradu'", kazala je Anja Zlatrić.

Na ovom festivalu učestvuje i Biljana Srbljanović, jedna od najznačajnijih srbijanskih dramskih spisateljica.

"Srećna sam što konačno mogu uzeti učešće u diskusijama koje su u vezi sa uspostavljanjem veza između Sarajeva i Beograda. Učestvovaću na panel diskusijama na kojima će se govoriti o ljudskim pravima", kazala je Srbljanovićeva.

Slobodan Nešković, zamjenik gradonačelnika Sarajeva, došao je na ovaj festival da, kako je rekao, podrži sarajevske umjetnike, kao i da ukaže na plemeniti uticaj koji umjetnici mogu imati kada je u pitanju uspostava pokidanih veza.

"Razgovaramo o tome da jednu ovakvu manifestaciju posvećenu Beogradu organizujemo u Sarajevu i ja vjerujem kako ćemo to u skorijoj budućnosti i ostvariti", rekao je Nešković.

Zoran Alimpić, zamjenik predsjedavajućeg Skupštine grada Beograd, istaknuo je kako maj Beograđane podsjeća na ono strašno vrijeme od prije 17 godina.

"Desile su se strahote koje se ne mogu zanemariti. Napravljene su prepreke između Sarajeva i Beograda, i zbog toga je ovo najprikladnije vreme za uspostavljanje pokidanih veza između ova dva grada", rekao je Alimpić.

Andrej Nosl, direktor Inicijative mladih za ljudska prava, istakao je na otvaranju festivala da opsada Sarajeva i ubijanja ljudi ne smiju više da se dogode i da nove genercije treba da stvaraju bolje i zdravije odnose između dva grada.

Amira Arifović-Harms, otpravnica poslova u Ambasadi BiH u Beogradu, ocijenila je kako "Dani Sarajeva u Beogradu" otvaraju vrata daljem proširivanju i produbljavanju odnosa između dva grada, posebno kada je umjetnost u pitanju.

Beograđani su imali priliku da u Domu omladine prisustvuju koncertu sarajevskog benda "Dubioza kolektiv", za čiji je nastup takođe vladalo interesovanje.

Kako se moglo primijetiti, ceremoniji otvaranja "Dana Sarajeva u Beogradu" nije prisustvovao veliki broj javnih i kulturnih radnika Beograda i Srbije, ali su aktivisti humanitarnih organizacija, fondova i borci za ljudska prava došli u velikom broju.

Autor: Mirsada Lingo

Nezavisne novine

Dani Sarajeva u Beogradu

Festival "Dani Sarajeva" otvoren je u četvrtak uveče u Beogradu, prvi put uz podršku gradskih institucija. Iako već treću godinu za redom ova kulturna manifestacija pokušava da obnovi veze prekinute nacionalističkom mržnjom i ratovima devedesetih, anketa organizatora daje poražavajući podatak koji pokazuje da veliki broj mladih Beograđana ne zna ni gde se Sarajevo nalazi.

"Atmosfera je odlična, ja sam prezadovoljan, nije mi prvi put da sam u Beogradu. Doček je odličan, fino su nas ugostili."
"Sinoć smo bili na after-partiju, pre toga na koncertu benda 'Dubioza kolektiv', bilo je baš dobro."
"Ja sam bila tu i zimi, evo sad sam tu u proleće, grad je jako lep, dosta veći nego Sarajevo mada, u biti, sve je to jako slično."
"Svet ostaje na nama i na nama je da razmišljamo bolje, da gradimo prijateljstva, da zaboravimo ono što je bilo i da idemo dalje."

Održavanje festivala – uvek u maju – simbolično predstavlja obeležavanje početka četvorogodišnje opsade Sarajeva. Međutim, ako je suditi po rezultatima ankete organizatora, veliki broj mladih Beograđana koji danas nisu sa Sarajlijama na festivalu, ne samo da ne zna za užase kroz koje je taj grad prošao, već ne zna ni gde se on nalazi. Dragan Popović iz beogradske Inicijative mladih za ljudska prava:

"Organizovali smo kviz za mlade ljude na kom smo delili pozorišne karte i pitanja na kvizu su bila relativno laka – za nas barem. Jedno od pitanja je bilo gde se nalazi Sarajevo, a ponuđeni odgovori su bili Hrvatska, Bosna, Makedonija. Veliki broj mladih je zaokružio da je Sarajevo u Hrvatskoj. To je ono što je potpuno poražavajuće. Naravno, to su generacije s početka devedesetih."

Upravo zbog takvih podataka, politički predstavnici dva grada ističu važnost kulturne manifestacije, koja je prvi put ove godine dobila podršku institucija. Zamenici gradonačelnika Beograda i Sarajeva Radmila Hrustanović i Slobodan Nešković:

"Grad Beograd kao glavni grad mora svojom diplomatijom mora negde da iskorači prvi, možda mora i može više da kaže. Potpuno sam bila poražena saznanjem da neki mladi ljudi ne znaju gde se Sarajevo nalazi. Nekako mi ipak prirodno jedni drugima gravitiramo."

"Neka krenu mladi. Ima dosta toga zajedničkog. Mislim da je dobro da se sreću, da razmenjuju

Svaka izgradnja mostova, svaki susret, svaki dijalog je prilika da se bilo koji nesporazum, bilo koja nelagoda, može rešiti.

iskustva i da u osnovi vide da su manje-više isti sa svim bogatstvom različitosti. Politika će to morati da prati, htela to ona ili ne."

Deceniju i po od politike rata, mržnje i razaranja, u Beogradu su ljudi sa verom u generaciju koja želi da bude drugačija od one koja im je ostavila gorki talog vremena i iskustva. Sarajevski reditelj Dino Mustafić seća se onih koji su takvi bili i u godinama opkoljenog grada:

"Gradovi se, uglavnom, pamte i vole ne po zgradama i ulicama nego po ljudima. Oni koji su želeli znati šta se događa u Sarajevu imali su tu informaciju, oni koji su zabili glavu kao nojevi u pesak i verovali režimskim medijima, oni i danas ne veruju da se dogodila Srebrenica, oni i danas s prezirom dozvoljavaju ovakve manifestacije. Jer svaka, zapravo, izgradnja mostova, svaki susret, svaki dijalog je prilika da se bilo koji nesporazum, bilo koja nelagoda, može rešiti."

Jedna od onih koja je se tokom opsade u Beogradu borila za istinu o Sarajevu bila je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević. I posle toliko godina, njena borba, kaže, još uvek traje:

"Današnji političari prave i izmišljaju glupe prepreke mesto da se bave suštinskim stvarima."

Okupljajući one koji pamte, i one koji kreću iz početka, Dani Sarajeva u Beogradu koji će predstaviti 300 mladih bosansko-hercegovačkih umetnika nastavljaju da ruše prepreke i grade porušene mostove.

Iva Martinović

Slobodna Evropa

Suživot Nijemaca i Srba

U okviru Dana njemačke kulture u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu večeras (15.05.) će biti otvorena izložba "Zavičaj na Dunavu - suživot Nijemaca i Srba u Vojvodini".

Izložba predstavlja prvi sveobuhvatni zajednički projekat Muzeja Vojvodine i Centralnog muzeja podunavskih Švaba iz Ulma i nastala je kao rezultat trogodišnjeg timskog rada stručnjaka oba muzeja.

Kroz izložbu je predstavljeno devet "kućica", u kojima se nalaze brojni eksponati, arhivska građa i drugi materijali koji ilustruju suživot Srba i Nijemaca u Vojvodini kroz vijekove.

Razlika nije bilo

Prva kućica govori o nastajanju Vojvodine kao multietničkog regiona, druga o kolonizaciji, treća o životu na selu, četvrta o razvoju zanatstva, industrije i bankarstva, a peta o razvoju građanstva u Vojvodini. Kustos Muzeja Vojvodine Ljubica Otić: “Brojne fotografije svjedoče o tome da razlike u toj građanskoj odjeći apsolutno nije bilo između Srba, između Nijemaca, Mađara i ostalih.”

Sljedeće kućice prate Nijemce u jugoslovenskoj državi, u periodu od 1918. do 1941. godine, zatim nestanak podunavskih Švaba neposredno poslije Drugog svjetskog rata, preostale tragove suživota i poznate ličnosti iz Vojvodine.

300 godina multietničke regije

Upravnik Centralnog muzeja podunavskih Švaba iz Ulma Kristijan Glas za DW je rekao da je značaj izložbe u tome što pokazuje da je Vojvodina multietnička regija koja postoji 300 godina.

Glas dodaje da je posebna važnost izložbe u tome što je ona plod zajedničkog rada srpskih i njemačkih istoričara koji su kroz izložbu pokušali da ponude objektivnu zajedničku istoriju Nijemaca i Srba u Vojvodini.

Za vrijeme trajanja izložbe održaće se više pratećih manifestacija, a u nedjelju, 17. maja biće organizovana i tribina posvećena suživotu Nijemaca i Srba u Vojvodini. Izložba će biti otvorena do 23. avgusta, a za 11. septembar planirano je da bude postavljena u Centralnom muzeju podunavskih Švaba u Ulmu.

Autor: Dinko Gruhonjić

Deutsche Welle

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook grupa Fildžan viška

Najnovije informacije o pripremama za kandidaturu starog dijela Sarajeva na listu UNESCO-a od sada možete pročitati i na sljedećem linku:
http://sarajevounesco.blogger.ba