POTPIŠITE PETICIJU  KANDIDATURA STAROG DIJELA SARAJEVA NA LISTU UNESCO-a SIGN THE PETITION – NOMINATION OF THE HISTORIC CENTRE OF SARAJEVO TO UNESCO'S WORLD HERITAGE LIST, Link

HOME

---

Šta je Fildžan viška  Mreža  Spomenar  Arhiva  Projekti  Najljepše diskusije  Top 5  Mediji  Pregled članaka  Tražim komšiju/prijatelja  Hum. akcije  Pomoć bolesnoj djeci  Ostali projekti 

                                                                                          

 

      valterbranisarajevo design 2006. fildzanviska(at)hotmail.com

 

 

2KM BiH: Mladi sviraju, slikaju, glume... i ruše stereotipe

 

Učesnici Druge konferencije mladih, kojoj je domaćin Banjaluka, na pola puta su do cilja - zajedničkog umjetničkog performansa koji ćemo vidjeti u petak. Njime oni žele pokazati da mladi iz cijele BiH mogu bez bilo kakvih predrasuda zajedno raditi i stvarati, rušiti stereotipe i predrasude...

Rame uz rame su Banjalučani, Tuzlaci, Zeničani... mladi iz 11 bh. gradova. Svako od njih u banjalučkom Domu omladine ima svoj prostor za rad - vrijedno slikaju, plešu, glume, fotografišu, ali i razgovaraju o životu u sredinama iz kojih dolaze. Svakog muče njihovi problemi, raduju male stvari, a ujedinjuju ideje zajedništva i rušenja stereotipa.

Zana Lakočević sa još četvoro mladih ljudi muzicira u hladu ispred Doma omladine. Prolaznici zastaju da oslušnu šta mladi ad hok bh. bend svira...

- Ranije sam se bavila plesom, a sad eksperimentišem sa muzikom. Želim vidjeti da li se mogu snaći i u toj umjetnosti. Oduševljena sam Banjalukom, a možda je i želja za posjetu ovom gradu bila pravi povod što sam se prijavila za učestovanje na 2KM - priznaje Zana.

Po njenim riječima, interesantna je ideja da se na jednom mjestu nekoliko dana druže ljudi iz različitih gradova BiH.

Među učesnicima slikarske radionice sigurno ima dosta talenata, a možda ćemo radove nekog od njih u budućnosti gledati i u velikim galerijama... Ako budu posvećeni tom poslu kao što su tokom Konferencije, uspjeh ne može izostati.

Rad šestoro slikara nadgleda Aleksandra Partalo, studentkinja grafičkog dizajna na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.

- Nakon dva dana druženja mogu reći da ima izuzetno talentovanih mladih ljudi. Polako se oslobađaju blokade i trudim se da im pomognem što više. Ne govorim im kako da rade, jer su sami razvili svoju tehniku i koriste svoje postupke. Samo sugerišem kako da poboljšaju ono što treba - svjetlost ili kompoziciju - objašnjava ona.

I "glumci", sudeći po izjavi voditelja radionice Novice Bogdanovića, pokazuju zavidan talenat.

- Mladi ljudi u BiH su talentovani za mnogo šta, pa i za glumu. Svi učesnici radionice imaju iskustva. Pozorište u BiH je u ekspanziji jer je blisko ljudima i najlakši je način da se pobjegne od stvarnosti, dokuči neki 'drugi svijet', otputuje negdje ili sazna nešto novo.  S druge strane, relativno je jeftino baviti se teatrom jer osim dobre volje i malo talenta ne treba mnogo toga, a to su mladi prepoznali. Pozorište može da zaokupi i muzičare, slikare, pisce i druge umjetnike pa je dobra 'forma' u kojoj se mladi mogu okupiti i pokazati svoju kreativnost - smatra Bogdanović.

Ne treba zaboraviti da ćemo kreativne radove i nastupe moći pogledati u petak u Domu omladine. Jedan od ciljeva Konferencije je prikupiti novac koji će biti doniran Centru za slijepa i slabovida lica u Banjaluci.

Svi koji ne budu mogli tada da podrže rad mladih iz cijele BiH, ali i rad Centra djela nastala na 2KM moći će da pazare od 2. do 6. avgusta u Muzičkom paviljonu parka Petar Kočić gdje će izložba po zatvaranju Konferencije biti otvorena.

 

Piše: Siniša VUJANOVIĆ

 

Blin/Depo.ba

 

 

 

Srbija, Hrvatska i Slovenija formiraju železničko preduzeće

 

Osnivački akt o formiranju zajedničkog preduzeća Slovenije, Hrvatske i Srbije za železnički prevoz biće potpisan najverovatnije u oktobru, izjavio je za RSE Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastukturu Srbije. Već ovih dana u Beogradu će tri nadležna ministra iz ovih država potpisati memorandum o razumevanju koji će voditi ka realizaciji tog ambicioznog projekta, kroz koji će železnice zemalja bivše Jugoslavije pokušati da se vrate na transportnu mapu Evrope.

Ministri vlada Slovenije, Hrvatske i Srbije na sastanku na Brdu Kod Kranja postigli su dogovor o formiranju alijanse železničkih preduzeća, sa ciljem da prevoz robe i putnika preko Koridora 10 učine efikasnijim, rentabilnijim i bržim.

Svima nam je cilj da to novo preduzeće obezbedi što više transporta robe preko Koridora 10, i da podelimo novac od zarade. Da ne „gubimo” više robu koja iz zapadne Evrope ka Turskoj ide nekim drugim pravcima, i da skratimo vreme transporta, kaže Dejan Lasica.

Lasica za RSE kaže da će svi imati koristi od novog preduzeća, jer sada prugama kroz tri zemlje na ovoj trasi mesečno ide samo 700 vozova, a procena je da bi kroz zajednički nastup taj broj bio najmanje dupliran, pa u perspektivi čak i mnogo veći.

"Svima nam je cilj da to novo preduzeće obezbedi što više transporta robe preko Koridora 10, i da podelimo novac od zarade. Da ne „gubimo” više robu koja iz zapadne Evrope ka Turskoj ide nekim drugim pravcima, i da skratimo vreme transporta. Da teretni voz iz Graca na primer, ili iz Ljubljane, do Istanbula stigne za 35 sati. Tako ćemo moći da budemo konkurentni i pariramo i drumskom prevozu, ali naravno uz uslov da se smanje procedure na granicama koje oduzimaju i po nekoliko desetina sati," rekao je on.

Prosečan put kargo vozova od Ljubljane do Istanbula traje predugih 57 sati, pa zbog loše i zastarele železničke infrastukture putnici i špediteri uglavnom zaobilaze pruge Slovenije, Hrvatske i Srbije, i odlučuju se za transport Koridorom četiri od Drezdena do najvećeg grada Turske, kojim se sada odvija 90 odsto saobraćaja između Nemačke i te države.

Da bi bile konkurentne na tržištu, železnice Slovenije, Srbije i Hrvatske formiraće zajedničku firmu sa sedištem u Ljubljani, koja će poslovati u skladu sa propisima Evropske unije.

Zajedno se može dati bolja ponuda na tržištu

Zlatko Rogožar, član Uprave Holdinga Hrvatskih željeznica i predsednik Uprave HŽ-Carga, rekao je za RSE da je cilj udruživanja da se deo teretnog i putničkog saobraćaja usmeri na železnički koridor 10, koji je kroz ove tri zemlje dugačak ukupno 1.270 kilometara, i da se kroz jedinstveni nastup dobije više posla.

"Svima je nedostajalo tržište. Zna se da na željeznici vlada pravilo da ako je pruga manja od 400 kilometara da jednostavno nije rentabilna. Sada ćemo biti kompanija koja će predstavljati više od 25.000 vagona, 500 lokomotiva i vučnih vozila, koja može da preveze pedeset miliona tona tereta. Dakle, bićemo partner i za Deutsche Bahn, i za Rail Cargo Austria, i za sve ostale koji imaju interes da se u ovoj regiji bave prevozom roba i putnika," rekao je Rogožar.

bićemo partner i za Deutsche Bahn, i za Rail Cargo Austria, i za sve ostale koji imaju interes da se u ovoj regiji bave prevozom roba i putnika, kaže Zlatko Rogožar.

Ono što zajednička kompanija namerava da uradi, u saradnji sa nadležnim organima tri države, je da eliminiše trenutne slabosti koje opterećuju efikasnost poslovanja na Koridoru 10, koji od Nemačke i Austrije, preko Slovenije, Hrvatske i Srbije ide ka Turskoj, kao što su komplikovane i spore procedure na graničnim prelazima zbog kojih teretni vozovi na granicama između ovih država bivše Jugoslavije stoje satima.

U udruženo preduzeće ući će i kompanije iz Bosne i Hercegovine, železnice Federacije BiH i Republike Srpske. Zlatko Rogožar i Dragan Lasica se nadaju da će udruživanjem svima biti lakše, jer špediteri nerado posluju sa malim firmama.

"Do sada se svaka željeznička uprava morala pozivati ponaosob, dobiti cenu, dakle formirati je za svaku željezničku upravu… A sada će korisnik, kada nazove našu novu udruženu kompaniju, dobiti cenu za ceo tranzitni pravac koji želi da koristi."

"Zajedno je sve mnogo lakše, tim pre što je ukupna količina teretnih vagona koje ćemo zajedno imati je oko pet odsto svih vagona u Evropi. Tako da zajedno možemo dati značajno bolju ponudu na tržištu."

Pozitivan pomak za zemlje regiona

Nakon objave vesti o zajedničkom preduzeću, koja je dočekana vrlo pozitivno, u regionalnoj štampi pojavili su se naslovi ka što su Ex YU na šinama ili Jugoslovenski koridor. Dejana Lasicu pitali smo kako će izgledati novi železnički prevoznik, da li će možda malo podsećati na nekadašnju Jugoslovensku železnicu.

"Vas sada zanimaju detalji koji nisu toliko bitni… Kada budemo imali osnivački akt, onda možemo da imamo odgovor i na to. To će biti upravo ona vozna sredstva koja i danas saobraćaju, ne vidim nikakav razlog da se menjaju oznake na vagonima, prosto nema potrebe za tim. To će biti joint venture između tri kompanije i svaka će zadržati svoje obeležje. Možda će po osnivačkom aktu imati neko dodatno obeležje, ali o tome se sada još ne razmišlja," izjavio je on. 

Namera je da se kroz poslovanje u zajedničkoj kompaniji u perspektivi popravi železnička infrastuktura u sve tri države, jer je to neophodno za savremeni trensport. Rogožar kaže da je ovo i u simboličkom i praktičnom smislu pozitivan pomak za zemlje regiona, i nada se da će se putnici iz zemalja bivše Jugoslavije više okrenuti železničkom prevozu.

"Evo vidite da su počele modernizacije. Kolege iz Srbije su najavile kupnju elektromotornih vlakova, željeznice Federacije Bosne i Hercegovine su kupile garniture Talgo vlakova, Hrvatske željeznice su ugovorile elektromotorne garniture. Znači, moderniziraju se i u segmentu putničkog prevoza, i mislim da će uz zahvate na infrastukturi ne bi trebalo da izostane zadovoljstvo putnika koji putuju vlakovima," kaže Rogožar.  

Od tranzita železnicom Srbija ima godišnji prihod od samo 40 miliona evra, i njene pruge su jedne od najgorih i najsporijih u Evropi. Prema procenama stručnjaka, samo za završetak i modernizaciju kompletne železničke infrastukture na Koridoru 10, dužine 760 kilometara, potrebno je oko četiri milijarde evra.

 

Zoran Glavonjić

 

Slobodna Evropa

 

 

Petica ujedinjuje bivšu Jugoslaviju

Dvadesetak godina od raspada bivše Jugoslavije stara država mogla bi ponovo da bude ujedinjena na temeljima snova građana nekadašnjih jugoslovenskih republika o milionskom dobitku na lutriji.

Nekoliko godina stara inicijativa o formiranju zajedničkog lotoa na prostoru bivše Jugoslavije do polovine naredne godine mogla bi konačno zaživjeti, a igrači najpopularnije igre na sreću dobiti šansu za mnogo veći dobitak od sadašnjih premija.

Direktori lutrija u svim državama na prostoru bivše Jugoslavije dogovorili su u Sarajevu gotovo sve detalje neophodne za formiranje regionalnog lotoa, koji bi mogao postati pandan poznatom "Euro Millionsu". S obzirom na to, naredni korak je pribavljanje odobrenja regulatora svake od zemalja u kojoj će novi loto zaživjeti.

U potragu za magičnom "peticom" i ostvarenje sna krenuli bi igrači od Vardara do Triglava, što bi stvorilo jedno od većih tržišta sa više od 20 miliona potencijalnih igrača. Početni džek-pot zajedničkog lotoa bi, prema trenutnim projekcijama, iznosio dva miliona evra, a premija bi rasla iz kola u kolo do konačnog izvlačenja dobitne kombinacije. Konceptom nove igre predviđeno je da nekadašnju "sedmicu" zamijeni "petica", a dobitne kuglice bile bi izvučene iz bubnja sa 50 loptica. Predviđeno je, takođe, da dodatni izbor brojeva bude od jedan do 12. Dogovoreno je da osnovna valuta regionalnog lotoa bude evro, dok bi dobici bili isplaćivani u valuti zemlje iz koje dolazi dobitnik. Cijena loza i vrijednost potencijalnih dobitaka bila bi jedinstvena u svim zemljama regije.

U regionalnim lutrijama ističu da je vjerovatnoća izvlačenja glavnog dobitka svakih osam kola pod pretpostavkom da iznos džek-pota bude prikupljen tokom tri kola, odnosno za vrijeme tri sedmice. Kao važnu karakteristiku nove igre navode i veliki broj nižih dobitaka. Predviđeno je da najniži dobici budu fiksni, tako da bi igrači sa dva pogođena broja dobili evro, a sa tri pogotka pet evra.

"Na ovaj način željeli smo da novi loto ne bude isti kao neki od već postojećih u zemljama regiona u kojima se izvlači 'sedmica'", kaže Edhem Pašukan, generalni direktor "Lutrije BiH".

Loto koji smo imali za vrijeme postojanja Jugoslavije, ističe Pašukan, oprobani je recept uspjeha zbog čega su svi na tom prostoru objeručke prihvatili ideju o uspostavljanju zajedničke lutrije.

"Glavne prednosti zajedničkog lotoa su mnogo veći broj potencijalnih igrača i veliki džek-pot", ističe Pašukan.

Siniša Dojčinović, direktor "Lutrije RS", smatra da bi od stvaranja regionalnog lotoa, koje sa sobom nosi ukrupnjavanje tržišta i podizanje džek-pota, najveći benefit imale manje članice, kao što je slučaj sa RS.

"Mi imamo pozitivna iskustva u zajedničkom lotou sa 'Lutrijom Srbije', koja nam je donijela veliku korist", izjavio je Dojčinović.

U "Hrvatskoj lutriji" kažu da je pred učesnicima zajedničkog poduhvata još mnogo posla, prije svega, u pribavljanju dozvole i prikupljanju novca u fond za glavni dobitak.

"Put od ideje do realizacije tako velikog projekta nije ni lak ni brz. Svaki od priređivača mora osigurati suglasnost na ugovor o međusobnoj saradnji i pravila igre od strane nadležnog regulatora", ističu u "Hrvatskoj lutriji".

Inicijativa za osnivanje zajedničkog lotoa na prostoru bivše Jugoslavije rođena je 2001. godine, a pokrenule su je "Lutrija Slovenije" i "Lutrija BiH". Prvi konkretan korak bilo je osnivanje Asocijacije lutrijskih organizacija jugoistočne Evrope čije su članice lutrije svih republika bivše Jugoslavije. Ukoliko regionalni loto zaživi, članstvo u asocijaciji moglo bi biti ponuđeno još nekim zemljama iz okruženja.

 

Regionalni loto

20 miliona potencijalnih igrača

2 miliona evra početni džek-pot

5 brojeva biće birano od 50 loptica u bubnju

Regionalne lutrije sve bliže pokretanju zajedničkog lotoa

Regionalni loto ne ugrožava nacionalne lutrije

Prema dogovoru članica Asocijacije lutrijskih organizacija jugoistočne Evrope, regionalni loto neće ugroziti integritet nacionalnih lutrija koje će u potpunosti zadržati svoje igre na sreću.

Primjer za to je poznata evropske lutrija "Euro Millions", koja obuhvata Austriju, Veliku Britaniju, Belgiju, Francusku, Irsku, Luksemburg, Portugal, Španiju i Švajcarsku. Ova igra u potpunosti je opravdala udruživanje lutrijskih tržišta i postala jedna od najpopularnijih u Evropi. Najveći dobitak u "Euro Millionsu" otišao je u ruke jedne Špankinje, koja je 8. maja prošle godine osvojila nevjerovatnih 126,2 miliona evra.

 

Autor: Zorica Dragović

 

Nezavisne novine

 

 

 

Tražim izgubljenog prijatelja

Facebook grupa Fildžan viška