VIJESTI I ČLANCI OBJAVLJENI U FILDŽANU VIŠKA BROJ 534
Ljubav ne zna za granice i prepreke
Nakon više od deset godina od završetka rata na Kosovu, u
kuršumlijskom planinskom selu Sagonjevo sklopljen je prvi brak između Srbina i
Albanke. Naime, nakon završetka konfilkta na Kosovu 1999. godine, veze koje su
ranije postojale između Srba i Albanaca pokidane su i stvoreno je obostrano
nepoverenje.
Zato je nedavno sklopljeni brak između Zorana Tomića i Edmonde Kardaku, Albanke
iz Skadra u Albaniji izazvao nevericu. Međutim, naš domaćin i novopečeni
mladoženja Zoran Tomić kaže da ne postoji nikakav problem što se radi o
mešovitom braku i da je on ženidbom sa Edmondom pronašao svoju sreću.
"Ljudi u ovoj sredini još uvek ne mogu da shvate da između nas postoji obostrano
poverenje i ovakva, jaka osećanja. Ne postoji nikakva razlika zato što je ona
muslimanka, a ja pravoslavac - mi se volimo", kaže Zoran Tomić.
S druge strane, Edmonda Kardaku kaže da je Zorana zavolela već nakon prvog
viđenja kada je on došao da je zaprosi. Prepreke koje su postojale u kulturi,
jeziku i različitim verama nisu bile prepreka da ona i Zoran sklope brak.
Oboje ističu da je ljubav između njih srušila sve prepreke koje su postojale pre
nego što su se venčali.
"Nema nikakve veze što nismo iste vere. Nikakav problem ovde kada sam došla
nisam imala. Ja sam Zorana na prvom susretu zavolela i rešila da se udam za
njega. Sada sam srećna i nisam se pokajala što sam odlučila da dođem u ovaj kraj
gde su jezik i kultura drugačiji", kaže ona.
Čak im, kako kažu, ni jezička barijera ne predstavlja nikakav problem. Naime,
Zoran ne zna Albanski, a njegova supruga Edmonda naučila je samo nekoliko reči
srpskog jezika.
"Dobro jutro, dobar dan, dobro veče", najbraja reči koje je
na srpskom naučila Edmonda.
"Još ne možemo da razgovaramo puno, koristimo samo kratke reči, ali se se
uglavnom sprazumemo, odnosno i ona i ja znamo šta kažemo jedno drugom i to veoma
lako i brzo", kaže Zoran.
Iako ovako skopljen mešoviti brak između Zorana i Edmonde i dalje u
kuršumlijskom kraju izaziva nevericu i zbunjenost, njih dvoje kažu da su srećni.
S druge strane, naš sagovornik kaže da nakon njegovog dobrog iskustva može da
uputi sve one koji nisu uspeli da pronađu sreću i ljubav da je potraže van
njihovog kraja i mesta, možda baš u Albaniji gde je on upoznao svoju sadašnju
suprugu.
"Svi oni koji nemaju sreću u ljubavi, preporučio bih da krenu u pravcu Skadra da
nađu svoju sreću. E sad, koliko uspeju uspeju, to je njihov problem, uglavnom ja
sam uspeo", kaže Tomić.
Miloš Ivanović
Slobodna Evropa
Nekad iza nišana, danas na istom poslu
Na čelnim pozicijama u poslovnicama širom BiH u kompaniji
Sector Security zaposleno je čak 90 posto dobitnika ratnih vojnih priznanja i
odlikovanja – i to svih, Srba, Bošnjaka i Hrvata. Ljudi koji su prije 15 godina
ratovali jedni protiv drugih, danas rade zajedno. Kažu da njihov primjer može
poslužiti svima u BiH, naročito političarima koji građane i dalje uvjeravaju da
ne mogu živjeti zajedno.
Zoran, Ramiz i Zlatko tokom rata u BiH bili su vojnici u tri različite vojske
koje su međusobno ratovale u BiH. Sva trojica iz rata imaju najviša vojna
odlikovanja, od „ljiljana“, „obilića“ do „spomenice“. Danas rade zajedno u firmi
koja pruža usluge tehničkog i fizičkog obezbjeđenja, a upošljava pripadnike svih
nacionalnosti, uglavnom bivše vojnike.
Banjalučanin Slaviša Krunić, osnivač i vlasnik firme, kaže kako su u njegovoj
komaniji Sector Security direktori ljudi koji su prije 15 godina pucali jedni na
druge.
„Svi su bili na vodećim pozicijama u vojsci i u policiji na sve tri strane.
Danas ti ljudi funkcionišu sasvim normalno, bez ikakvih problema. Za ovo vremena
koliko rade u kompaniji nikada još nije došlo do nacionalne netrpeljivosti ili
bilo kakve uvrede. Ujedno i pokazuju svakim danom kako je to moguće u BiH, a
svakim danom mi gledamo sve više u medijima kako naši političari i politički
lideri pokazuju kako je u BiH nemoguć takav način života. Ja sam siguran da je
to moguće, jer na osnovu našeg projekta i naših pokazatelja mi vidimo da su to
ljudi koji su najkompetentniji da o tome odlučuju“, kaže Krunić.
Ramiz Bećirević iz rata je izašao sa činom pukovnika Armije BiH, odlikovan je
Zlatnom policijskom značkom i Zlatnim
Ramiz Bećirević kaže kako bi volio da i funkcioneri vide da da ovakva firma može zajedno da funkcioniše, jer su oni ti koji su učestvovali u ratu, a mogu sarađivati,
ljiljanom. Danas radi u poslovnici firme Sektor Security u
Zenici. Nikada u ovoj kompaniji nije zabilježen incident na nacionalnoj osnovi,
kaže Bećirević.
„Posebno mi je drago da ovako funkcionišemo mi koji smo direktno učestvovali u
ratu - i jedni protiv drugih ratovali. Meni je začudno da naši funkcioneri ne
mogu. A ima, normalno, građana koji će teško sve to preboljeti zbog hiljadu
stvari, gdje je izvršeno puno ratnih zločina. Volio bih da i naši funkcioneri
vide da da ovakva firma može zajedno da funkcioniše, jer smo mi prvi koji smo
učestvovali u ratu, da možemo surađivati, raditi i na neki način i oprostiti
jedan drugom neke stvari, i da funkcionišemo i radimo normalno kao u nekoj
savremenoj državi“, kaže Bećirević.
Zločinci trebaju odgovarati
Kao oficir iz rata je izašao i Zoran Branković. On je bio u Vojsci RS. U ratu je
dva puta ranjavan, a odlikovan je Ordenom Miloša Obilića. Danas je direktor
pravnih poslova u Sector Security. Ponosan je na to što radi u multietničkoj
kompaniji koja bi, kako kaže, mogla služiti kao primjer svima u BiH. Ispričao
nam je kako o ratu danas pričaju on i njegove kolege:
"U nekakvim trenucima odmora ili druženja dotaknemo se tih tema, mada se to svodi više ne evociranje nekakvih uspomena, sa predzankom pošalica ili šala, nego što su to nekakvi ozbiljni razgovori o ratu", kaže Zoran Branković.
„Ne pričamo mi puno o ratu. Nas ne interesuje šta je bilo u
prošlosti. Mi smo firma, a i ljudi su takvi u firmi da više gledamo u budućnost
nego u prošlost. Naravno, u nekakvim trenucima odmora ili druženja dotaknemo se
tih tema, mada se to svodi više ne evociranje nekakvih uspomena, sa predzankom
pošalica ili šala, nego što su to nekakvi ozbiljni razgovori o ratu. Nažalost,
svako od nas u ovoj firmi je imao samo štetu od tog nesretnog rata. Nismo mi od
onih koji su imali korist od tog rata da bismo na takav način to doživljavali.“
Bivši pripadnik Druge gardijske brigade i nosilac Spomenice Domovinskog rata
Zlatko Gržibovski jedan je od direktora u Sektor Security i radi u Mostaru.
„Čitavo funkcionisanje na nivou države je krojeno od strane političara i u to ne
bih puno ni ulazio - od samog manjka volje da jedna škola normalno funkcioniše,
a ne da budu dvije škole pod jednim krovom, što je smiješno. Ali mi smo u nekim
dimenzijama koje ja sam sebi ne mogu objasniti, pa mi je teško objašnjavati
čitavu situaciju u BiH. Ovo je samo nedostatak volje političara da puste narod
da živi i da radi i od tog rada da živi“, kaže Gržibovski.
O ratnim zločinima koji su se dogodili u BiH svi imaju jedinstven stav, kaže
Ramiz Bećirhodžić:
„Kao i svaki građanin - ko god je učinio bilo kakav zločin, ili pojedinačni ili
genocid ili bilo šta, treba privesti pred lice pravde i da budu osuđeni.“
A kako provjeravaju svoje uposlenike, priča vlasnik firme Slaviša Krunić:
„Oni koji su učinili ratne zločine ne da ne mogu da budu nas, nego ne mogu da
priđu nama. Znači, rigorozne su provjere po tom pitanju svih naših kadrova.
Pogotovu rukovodećih kadrova. Do sada nismo imali problema sa tim - i nećemo
imati jer maksimalno pristupamo profesionalnoj provjeri pri zapošljavanju
kadrova. Vrlo često se postavljaju ta pitanja, kao bio je u toj i u toj jedinici,
međutim, to su sve ljudi koji su 100 posto čisti. Uglavnom su to ljudi koji
dolaze iz bezbjedonosnih struktura. Pošto je BiH jako mala država, ovdje se zna
sve. A, normalno, provjeravamo to i preko pravosuđa i preko institucija koje
istražuju takve stvari.“
Marija Arnautović
Slobodna Evropa